Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Места великољепна, штоно реч — рају подобна, а у њима људи дивји зверови. Гди је највећа свобода, ту је најгоре смуштеније, јер је свобода без мудрих закона и прављенија дивја и зверска.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Тај је народ био строг и осудио је жену да остане везана гола за стабло у шуми да је ноћу разнесу зверови. Она је молила само да јој оставе њене ђердане од лажних драгуља који су сијали као ђердани у краљице.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
и... не, не може бити! Та, ако су и Турци, нису зверови! Он се потрља по челу, хтевши разгнати ове мисли. — Мајстор је, и богзна како, рад био да се ождреби — настављаше
Африка
Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на
Шта као четврто ловиште света на велико звериње. Знам да зверови не нападају без разлога на човека; али овако у ноћи, кад сви већ спавају, мислим: „ипак, кад им је тако згодна прилика!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Еда ли је громовита Удрила га дегод стрела? Да ли су ми де сметови Драго моје завејали? Да ли су му де зверови Младо тело покидали?
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
— Филозофи, страшнн зверови! Кудрава коса, нечисте аљине, набрано чело, пак ето ти филозофа. Али мора и бројанице по сокаку да носи. Дакако!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Реч је о људима уопште, о том Човеку, који се сматра као једино свесно биће на овој планети. А они се убијају као зверови. Ко може да убеди ову мајку да је њен син требало да погине... — Па ништа! — упаде опет Александар.
Јакшић, Милета - ХРИСТОС НА ПУТУ
потоци јурили су као помамни по ждрелима и ваљали камење; звери подивљаше: лавови су рикали тражећи плен свој, зверови се клали и прождирали једно друго, змије су сиктале и сипале отров свој!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
двориште и у њему до педесет вагона с точковима, налик на она кола из циркуса и менажерије, у којима се преносе зверови. Кола беху поређана у две правилне врсте, с малим одстојањем. -— То вам је без сумње зоолошка збирка? упитах је.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
имала нисам вазда будно око, Да ми глава, срце нису били хладни, Давно би ме — мали и крвави плен — Заборавили сви зверови гладни. А овако, моћна биће ми и сêн.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
потеру за њом, и она је тражила и тражила, и не нашавши је врати се, и цар најпосле мишљаше да су је где растргли зверови.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
војска, нисмо били Преровци, официр, иако је имао браду, није био галамџија Аћим Катић, па труба цикну јуриш, ми као зверови поскакасмо...
Петровић, Растко - АФРИКА
Сељани су окупљени у круг и страше се: — О, о! јер хипопотам мора јести, апсолутно мора јести. Иначе неће бити лова и зверови ће клати козе, и стреле ће скретати с пута, и људи–пантери ће растргнути најбоље деране и болести ће насрнути на
Шта као четврто ловиште света на велико звериње. Знам да зверови не нападају без разлога на човека; али овако у ноћи, кад сви већ спавају, мислим: „ипак, кад им је тако згодна прилика!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Опалио сам у гомилу. Дотрчаше и наши. Одјекује тресак кундака, разлежу се нељудски гласови, као кад се зверови кољу, јауци... — Станите! — викао сам, да бих прикупио људе. — Не на мене! — повика један четник.
Били смо на граници живота. Напрегнутих нерава, готово подивљали и гоњени свим подсвесним нагонима, као зверови, моји људи су дохватили бомбе и читав оркан челика сручи се у непријатељске ровове.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Знам, знам, све још знам... Али откуда ми ова земља у устима. Гру! Гр-ру! Онај опет стење, јечи... Та људи су зверови. Доста! Гру-у-у! Господе!... А Луки тече крв из носа.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
сељанке и сељаци И краљеви и краљице, И делије и дечаци, И све птице и све шуме, И све лађе и сва мора, И облаци и зверови, И небеса и светлости, И жуђења и пакости, И све чежње и све цвеће, Све се, све се пробудило И пролећу
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А кад дознаде за то сиријски цар, што земља од зверад губи се, распита жидовске књижевнике крошто то може бити да зверови даве оне људе а њих нису дирали?