Употреба речи зверу у књижевним делима


Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ

„Туци га сам”, вели му они. „Не могу, јер сам одвећ срдит.” Гњев уподобљава човека зверу. А човек, ништа не ваља да чини као звер, без расужденија.

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Провалише ми коњи ограду, кроз рупу прођу, ливаду краду. Узећу тебе, пакосни зверу: ограду чувај, запуши деру.“ Потеже чича секиру тупу: фикара-фик! — посече Ћиру, запуши рупу.

Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА

— Хај, од дола као и озгора Све се клања — не какоме зверу — Све се клања чистом карактеру. — То је оно од чег’ подлост зебе, Што прожимље дворе и колебе, Па се купи, збира

И од тог мораш помоћи да тражиш! Мука ти додија па полетиш мрежи, И у томе зверу мислиш наћи брата! — „Имаш ли срца!“ — Он се накостреши. „Шта ће ми срце? — Мени треба злата!

Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ

Пуно несреће!... Три дана има Откако лутам овом планином; С образивошћу мачке дивије, Бежô сам с пута зверу, човеку, Тебе да нађем, или... смрт! ГЛАВАШ: Мене?... А знаш ли мене ти?...

Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА

бранити, и будући да му се поменута девојка у опасности бити виђаше, ободе свога коња преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било за оборити га на земљу.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности