Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Капларе — обрати се наредник — послужиоце води код топова, а возаре у шталу. И паде команда, звецнуше мамузе, маса полегну и тресну ногом. — Добро је, војници! — поздрави их наредник. — Стараћемо се!
Већ су запамтили и своје место. Команда паде и звецнуше мамузе. Тајац. Стотине очију упише се у мене, пратећи нетремице сваки мој покрет.
Померих се, и моје мамузе звецнуше. Оне као да се пренуше. Софија уздахну и настави: — Ивицу ашова завукоше испод поклопца. Нешто крцну... Отворише.
— И то онај исти! — Разумем, госпо’н наредниче! — Одлази! — Разумем, госпо’н наредниче! — Звецнуше мамузе и каплар излете из шатора, па се упути право земуници где су били стражари...