Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Квис, квид, квомодо, уби, | убивис, убикункве”, то је звечало у мојим ушима слађе него сиринско пјеније; а ништа од свега тога не знати! Боље би било да се нисам на свет ни родио.
А изреченија, које би звечало на бл у нас нејма. Но, што се овога тиче, ако се с временом правила за ово даду и установе, (које не сумњам), онда ће
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
„Лаку ноћ“, рекао је Вукашин и као да осећа очево присуство, утрчао у башту и треснуо капијом да је Аћиму дуго звечало у глави. Онда је кућу освојила тишина.