Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ја сам и тебе вређао својом речју Опевао муке твоје не склопив очи пред тајном Не питав за бол твој у Објаве ми звечју Када бих се сваким стихом враћао опет у дом.
ја сам и њу, свету, вређао својом речју Опевао муке њене, не склопив очи пред Тајном Не питав за стид њену у Објаве ми звечју Када бих сваким стихом враћао себе у дом Нит вучица ми уми влажним језиком вид Нит мрачну пругу беса низ ову вечну