Црњански, Милош - Сеобе 2
И сад је седео, на троношцу, са главом опуштеном у руке, на колену. Ћутао је и, с времена на време, једва чујно, звиждукао. Ноге су му биле као дрвене и он је, сваки час, ударао песницама у своју чизму. Ходао је горе‑доле, али се био уморио.
Краков, Станислав - КРИЛА
Протествовао је што их једнако кљукају сардином. Ипак је неко задовољно звиждукао под липама. XИИ КРАЈ МРТВАЦА Сва гробља била су те ноћи тиха и мирна.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Па и оно малочас, можда шегрт Поте и не би запевао и, ни крив ни дужан, добио шамар да није сам он, исти калфа Коте, звиждукао баш ту исту песму. Укратко рећи, та се песма најрадије певала у оно доба кад и ова наша приповетка почиње.