Употреба речи звирка у књижевним делима


Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ

ЦМИЉА: Замишљала сам га да је висок. ИКОНИЈА: Не знам што стално звирка напоље. ЦМИЉА: А Миле шмугно! Каже кафана фракционашка, легло! ИКОНИЈА: Чула сам га, нек ми привири још једном!

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Шта је оно? Је ли оно каква тица? — запита возара шапатом. — Оно је једна велика звирка... — вели један. — Која ће те изисти, ако се не будеш чувâ! — дода други.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности