Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— Охо-хо, мијау! — протегну се он колико је више могао, а тога истог тренутка пролетје преко неба једна звијезда падалица тако да се мишу учинило да је истегнути мачак загребао шапом само небо.
Сад ћу да их распалим тољагом! Чича Брко високо подиже тољагу, тако високо да би сигурно дохватио до звијезда само да му није сметао камени свод пећине. — Предајте се лопови!
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
би ту намакнути пред очи какво млако јесење вече у коме шушти презрео кукуруз, налијеже на рамена језеро згуснутих звијезда, а душу извлачи ојкава пјесма невидљивих дјевојака.
души као да се у овој октобарској ноћи изгубио и скренуо некуд с линије народноослободилачке борбе, а његова једина звијезда-водиља, узданица његова, угасила му се на рођеној руци и оставила га самог у пустој немјерљивој бестрагији.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
А небом дотле, по модрој води, скитница Мјесец пучином броди, у мору звијезда дукат жут. У саму зору маглица паде, озеблом шумом заигра кос, уморан Мјесец дому се краде, опрезно иде, плашљив
Шта је?! Да није змај?!“ „Крадљивац звијезда у твојој кући! — повика сврака — Треба га тући!“ „Погађам ко је! — бака се сјети, у дворе корак управи свој
Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета
“ Бакица приђе за корак ближе и десну руку до звијезда диже: „Кунем се баком, Сунцем и мамом и с краја на крај Кумовом Сламом, да нисам на те нимало љута и да се нећу
Скокови иду равно од прве сеоске куће, то је траг старог ловца и буволовца — Жуће. Жућа — ловачка звијезда стара — нема му пара.
Знам, сједиће сама, загледана у јагоде и шевина гнијезда, сјећати се мојих обећања под живицом, уз трептање звијезда. Причао сам, није вајде крити: „Једном ћу се тобом оженити“.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Рогом воду мућаше, Јело ле, добра девојко! А очима бистраше, Јело ле, добра девојко! 5. Фалила се звијезда Даница: “Оженићу сјајнога мјесеца, Испросићу муњу од облака, Окумићу Бога јединога, Дјеверићу и Петра и Павла,
“ Што се фали звијезда даница. Што се фали, то јој и Бог дао: Оженила сјајнога мјесеца, Окумила Бога јединога, Одјевери и Петра, и Павла,
је ашик учинило, Трипут је се Сунце заиграло, Па одвуче лијепу дјевојку, Да је узме себи за љубовцу — Од ње поста звијезда даница. 8. Три су цвета у гори цветала, До два сјајна, трећи потавнио.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Злога госта Европи Оркана! Византија сада није друго но прћија младе Теодоре; звијезда је црне судбе над њом. Палеолог позива Мурата да закопа Грке са Србима. Своју мисли Бранковић с Гертуком.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
“ А она рече оцу: „Одговори му: ако ми не донесе три прстена један од звијезда, други од мјесеца а трећи од сунца, ја га не ћу.
“ Он тако и учини, и тек што изрече што му је рекла, звијезда се узигра, те предањ прстен паде и у њему она иста звијезда.
“ Он тако и учини, и тек што изрече што му је рекла, звијезда се узигра, те предањ прстен паде и у њему она иста звијезда. По том рече му баба, да пази кад изиђе иза горе мјесец, па да исто учини.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
“ То изрече и хитро полеће у свијетле своје легионе, ка звијезда с запада к истоку. Одлазак ме мога хранитеља у плачевну тугу повргао, ка сироче кад се оца лиши и остане у
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
ког још зову и Кола, који се врти На мјесту истоме свеђ, Оријона непрестано мотри, Он у Океану од свих звијезда се не купа никад“.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ведар сунчани дан, и кора хљеба, и крпа неба са шаком звијезда над главом — и ја не могу да замислим веће ни стварније среће: све жеље шуте и чула дремљу, а мисли имају празничко
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Одмах сам рекâ неће добра бит!... П’ онда и јучер на ноћ, веле пастири, да је једна звијезда пала?... Чија ли ће бит?... Жље, господару, жље!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Па то ли дође мени причати, Гатке?
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Кад, у Добрњском Пољу, скренуше с главног друма према селу, мјесец бијаше на заходу, а скромачна свјетлост звијезда једва се распознаваше на не прегледној, бескрајној бјелини.
Ћипико, Иво - Пауци
и код рођења, и у страсти, и у смрти, и испољава се у тајанственом нагађању и гатању, у знаковима, почамши од небеских звијезда до ситне, испрекрштане јањеће плећке; наслијеђено од кољена до кољена, а изражено у пјесми.
И спустила се ноћ, не видиш пред очима друго до бијела... Језива, брате, ноћ, мјесец зашао, а од звијезда нема вајде. У очи бије снијег, а над главама крше се гране. Али, што да ти причам: мећава у планини! — Прави кијамет! .
Над њим каткад засине покоја звијезда и махом се заклони иза облака. Узбуђене његове мисли лутају по празнини мукла простора и као да слиједе сили вјетра,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1911. МЕТЕОР У старој башти, на прагу од врата, Пуни звијезда сједили смо сами... Ноћ бјеше плава, и у полутами Руменио се плод здрелих граната. Тихо... Све ћути...
1907. ОЖИВИ МЕНЕ, НОЋИ... Поздрављам тебе И твоју самоћу, Твој шум и златни повратак звијезда! Кô тице кад их гоне из гнијездâ, Ја бјежим теби, јер покоја хоћу.
Мирно, у чудном трептању, Уза ме сједне, и њен вео меки Шушти уз моје бокоре доксатне, Кô сребрн шушањ звијезда далеки'. Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне...
моје зоре плаве, Мој пурпур ружа и глас из гнијезда, Мој шум ријеке кад се часи јаве С повратком тихим вечерњих звијезда... У мени гори једна света ватра, И моје срце све грли и љуби...