Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
ОСМА ГЛАВА Савезници миш и мачак — Из мрачног џака под поспане звијезде — Јављање трећа савезника — Крушкотрес Кукурузовић — Тајанствени план Кад замрије тутањ чича-Бркиних корака, страшна
толики отвор да је и мачак Тошо могао провући своју велику главу и коначно се сасвим извући напоље, под прве вечерње звијезде. — Охо-хо, мијау!
Како рекосмо: на небу су већ трепериле прве звијезде, трепериле су да не би заспале у тихој љетној ноћи. А кад би нека од њих задријемала, она би се омакла и разрогачених
Док су они тако разговарали, дотле су Тошо и Миш пророк јурили кроз ноћ према њиви под планином. Звијезде су зачуђено жмиркале гледајући необичног јахача на мачку.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Напољу бјеше цибрин а и снијег већ шкрипаше под њиховијем ногама. Небо бијаше ведро и звијезде весело трептијаху. Сутрадан све три женске из кнежеве куће отидоше у цркву.
У ходнику застаде мало гледајући небо: бјеше чивитасто, а звијезде, крупне, трепераху живијем сјајем. — Дивна зимња ноћ! — рече владика. У тај мах заурлика вук негдје у дну поља.
Милићевић, Вук - Беспуће
Ноћ је блиједила, звијезде се трнуле, помаљале се телеграфске жице, нејасно дрвеће пролијетало поред воза; поља добиваху помало боје, али још
и хладноће удара споља; танка магла прекрива поље и ријеку; назиру се сура брда, разријеђене сеоске кућице; бљескутају звијезде. Ријека успављиво и задовољно шуми.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Сунце зађе — вељи мрак на земљи, Ал' је већи у срдашцу њеном, Звијезде су небо окитиле, Па сјевкају озго са висине, Али Фати, Мустафиној ћерци Нигдје, брате, звјездице једине.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Бог ради свој посао, а он свој, и мирна Босна. И опет је све како треба под старим добрим небом. Звијезде трепере, мјесец путује, а доље у млакој тами, на својој вољеној земљици, човјек спокојно ужива у доброј комадешки пите.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех руку и трећу ђевојку златне звијезде на челу.
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У њеној сјени опоро се рађа чудесна справа, чаробна лађа. На њој ће људи једном да језде високо горе гдје трепте звијезде и куд се дјечак, по послу свом, пењȏ по стаблу просеном. А свака бајка, ма како чудна, није ни празна ни узалудна.
Уа! С неба је пао! Читаве ноћи звијезде је крао! Погледај за њим — блиста се траг!“ Потрча Мјесец брже нег очи, кроз врата шмугну, у кревет скочи, а
„Куда ли ноге његове језде! Висине воли, небо и звијезде, како га није у ноћи страх? Морам га тући, ту друге није!“ - и бака узе сандале сиве, брезовим прутом по њима бије.
Ту поноћ вози сребрне санке, а вјетар гуди успаванке, и звијезде клизе низ Млијечни пут, док чика Мјесец, бескућник стари, сједи са жапцем у млакој бари и слуша пјесме уз фењер жут.
Путује млинар без бриге, страха, ките га велом сребрна праха немирне крупне звијезде. А кад у кланац, у шуму зађе, у мраку густом Ћоса се нађе, пред носом неста прст.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Све су наше главе изабране! Момци дивни, исто кâ звијезде; што су досад ове горе дале, сви падали у крваве борбе, пали за чест, име и свободу.
Фатиму ће Суљо држати како очи своје у глави. Фатима је струком дивота, очи су јој двије звијезде, лице јој је јутро румено, под вијенцем гори Даница; уста су јој пȁрôм срезана, усне су јој ружом уждене, међ' којима
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ти погледи не одбише се као пушчана зрна кад се сукобе, него се упише један у други, као са плава неба звијезде кад се у језеру огледају. „Стане моја!
“ рече она дижући се. „Да ово ко види?“ Видјела бјеше то зора на истоку, па зар с тога се и она зарумени. А звијезде, стражарице ноћне, оне поблиједеше, па као да одлећеше у вис. Нестаде их. С тога ли зар?
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
15. Гурава кобила све поље побила. 16. Гураво прасе све поље опасе. 17. Дању клања, а ноћу звијезде броји. 18. Два локвања око пања. 19. Два свијетле, четири стеру, а један мисли да легне. 20.
88. Воденица. 89. Ждралови. 90. Вид очињи. 91. Зуби. 92. Свијећа. 93. Звијезде. 94. Сјеме у лубеници. 95. Љебови у пећи. 96. Сир у каци. 97. Писмо. 98.
” упита га она, а он јој одговори: „Имам гаће од мрамора, кошуљу од росе, фацулет у коме су жице жраке сунчане а потка звијезде и мјесец, и цревље од сухога злата ни ткате ни ковате; сад ако желиш све ово купити, заповједи да пођем донијети, ма
Ондар он замоли своју жену и она му рече: „Пушти ми крв испод ове звијезде, па нека свако јагње од ње само лизне језиком а главу сваку помажи њоме по доњој усни, па ће се јагње свако проврћи
кад је млада царица шћела родити, пође јој муж у лов, и у томе она роди два сина златнијех рука и трећу ђевојку златне звијезде на челу.
пустињом чу, ђе плачу ђеца, те полако отвори заклоп, кад види ово двоје ђечице као двије златне јабуке и на челима звијезде, ражали јој се, те их не шћедне закопати у земљу, него их баци у једну јажу од млина, па се врати дома и каже старој
брашненога, а млинар истрчи да види шта је, кад нађе они ковчежић, и отворивши га види јадну ђечицу, али кад види звијезде им на челима, још се више зачуди, па дозове жену своју, а она ђецу подоји и стане их пазити као и своју рођену.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И кобна мис'о морити ме стаде: Што моја ниси; и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што риђа и зрије На ватри срца?...
И сваки сијач к'о да виши бива, Расте, и сваки под крстом се диже Небу... И на ме, усред ових њива, К'о раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго Отац силази све ближе.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
у својој „Илијади“ ово: „Најприје начини Земљу, небеса начини, море, и Сунце неуморно и Месец начини пуни, Затим звијезде све по небесима просуте цјелим, Снажног Оријона, Плејаде и к томе Хијаде, Медвједа, ког још зову и Кола, који се
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
и тако сам још једном имао прилике да видим црвену кућу међу виноградима, са чије сам терасе у дјетињству гледао звијезде. На тој сам тераси, лежећи у љетњим ноћима наузнак на каменим клупама, и склопио познанство с њима.
Гле: води увијек напријед — а не доводи никамо! Како је то лијепо!... Мјесец је био опточен мутним колобаром, а мале звијезде још су се жмиркаво бориле за своје рођење. Можда вријеме иде на кишу. Спарно је, спарно, и већ је огртач тако тежак!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Али кад се у некога усели зло, онда ту не помаже ништа. Можеш слободно звијезде скидати с неба, и метати му круну на главу, не можеш га направити друкчијим него што је.
Ћипико, Иво - Приповетке
Унеке успрене и опет сам собом говори: — Ево звијезде трепере, ено брод стоји усред мора као закован, нема ћуха од вјетра, тишина је као у леду. —Устани!
Мјесечева свјетлост блиједи и звијезде трну: неопазице иза свијетле ноћи јавља се дан. Али га чељад у себи лијепо осјети, а кад лађа уђе у тјеснац између
Ћипико, Иво - Пауци
Сав се зиситио воњем сухе траве и џбунова што избијаху између жива стијења. Пред својим вратима, Јуре погледа у звијезде. —Блиди од источне стране, — рече као за се. —Зар је брзо свануће? — упита Иво. —Лако ти сад сване!...
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана... Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим...
И кобна мисô морити ме стаде: Што моја ниси, и што смирај дана Не носи мени звијезде, но јаде? Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што рађа и зрије На ватри сунца?...
И један облак, пун топле крви, Над њима, гори, лебди високо. И кроза њ једно сјајно и будно Гледа их око... Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
Не питај их куда језде, То не смије нико знати, До ли поноћ и звијезде И пун мјесец што их прати! Не стој на пут!... Мрко слути Онај што кô вихор гони...
И на ме, усред ових њива, Кô раздробљене звијезде, све стиже И пада сјеме из жуљавих рука; А озго отац силази све ближе: Уз пратњу силних и чудесних звука Ореол
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
је Сење тама попанула, ђе се ведро небо проломило, сјајан мјесец пао, на земљицу, на Ружицу, насред Сења цркву; ђе звијезде крају прибјегнуле, а даница крвава ижљегла, а кука јој тица кукавица усред Сења на бијелој цркви.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Од таквих су само звијезде сигурне, па и оне по читаву ноћ неповјерљиво жмиркају као да ће рећи: — Куда ли се то ти смуцаш, протуво једна, кад