Матавуљ, Симо - УСКОК
Стока је пасла налијево. Он се ушуња у стоку и узнемири је. На то чобани поустајаше и један рече: — Да није звијер? — Не бих рекао! — одврати други. — А-ну, Радоје, заоколи! — рече први глас.
Ћипико, Иво - Пауци
И сјетује га: — Не љути га, синко; мирно с њиме, умекшаће се... није звијер!... А да, — сјети се, — немаш ништа да му дара понесеш... сувотни смо остали, Раде, као нигда!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
огњишта, казује бака забленутом унуку, а дјечак само шири очи и од мачка у ћошку чини му се да је незнана огромна звијер с ватреним очурдама.
— Сад неко има да погине! Прво што је смотрио у плиткој удољини била је нека сива звијер која је, сагнуте главе, вјеројатно нешто јела. Мачку одумријеше ноге. — Вук! Доручкује или магарца или Стрица.