Употреба речи звијере у књижевним делима


Матавуљ, Симо - УСКОК

— рече владика. У тај мах заурлика вук негдје у дну поља. — А-ха! — учини ђакон. — И онај то каже! — Јадно звијере! — дода владика и крену се. Мило узе свијеће од ђака. Остали се опростише с владиком.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Често куршум не прозуја кроз празнину у залуд но запне за ноћно звијере; вујо, ако има још душка, стане завијати, а другови му сви у један глас припомогну.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

— Сави прво грану, па убери јабуку. — Свака сјекира себи маљ начини. — Свако звијере своје оружје има. — Сиромах броји јаде, а зенђил хиљаде. — Слабу животињу двојица јашу.

Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА

Е баш је каила срце ми изјест... А бо’зна и то бих кабулио, само да ме не претвори у магаре или друго нечесово звијере, те ме ни рођена ђеца не би познала...

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

— Пази, заборавио сам да је потпрашим барутом! Е, јесам нека шепртља. Оно звијере, као да је слутило да се ради о његовој кожи, одједном подиже главу и загледа се право у Мачка.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности