Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Оде и звонар у подземно село. Оде и врач, и винар жедан вина. Оде и котлокрп, забацивши чело са остацима круне од иња.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Е баш ономад сам се баш слатко насмејао. Питам једно дете: Шта ћеш ти бити, Перо, кад велик порастеш? Он каже »Ја ћу звонар бити«. — А ти Иво? »И ја«, каже он. — А ти, Живо? »Ја ћу први тас да носим« — А ти, Нико? »Ја ћу црквењак«. А ти?
— А ти, Живо? »Ја ћу први тас да носим« — А ти, Нико? »Ја ћу црквењак«. А ти? »Ја ћу да пирим кадионицу.« — А ти: »Ја звонар«. »Ја у рипиде« ... Кад погледаш, сви хоће да служе само цркву. И они ми ту још нешто приповедају!
Пуче им, већ, мислиш, срце за читанком! А како је то пре лепо било; деца на звонари, а звонар код моје куће, па помогне штогођ. А сад мора да држи још и, и, и и вице-звонара!!... Хе, далеко смо дотерали!
Црњански, Милош - Сеобе 2
Општински звонар, са звонцем у руци, ходао је по пијаци, међу тезгама трговаца, као паун. Чекао је да свештеник изиђе из цркве, па да
Црњански, Милош - Сеобе 1
Секула, Исаковичев звонар, са унакаженим лицем и одераном главом, без једног ока, плачући. У селу се све избезуми од његових прича.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
ИСПРАВКА 61 У XXИ ВЕКУ 72 БОГОМОЉАЦ 80 ПРВА ТУГА 88 УОЧИ НОВЕ ГОДИНЕ 92 СТРАХ 94 УЧИТЕЉЕВА ПРИЧА 98 ЗВОНАР 102 ПРИЈАТЕЉИ 108 ЖИВОТ И СМРТ 112 ЉУДСКА НЕСТАЛНОСТ 116 КАПЕТАНИЦА 124 ПРИПОВЕТКЕ ЈЕСЕЊЕ СЛИКЕ Суморна, влажна,
Бог да га прости, сад је већ умро — заврши учитељ причу. ЗВОНАР Спушта се тихо вече. По целом небу расклопио се широки беличасто-сиви застор од лаких облака, па заклонио заранке
Прође недеља дана. Умро поп Коста, парох цркве. Случајно је Марко ступио у службу као звонар баш истог дана, кад се поп Коста ђаконио. Сећа се добро, и ако је то било пре... хмм... колико ће бити?... двадесет и..
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(У сузи) 291 — Шта би највише волео ћорав човек? (Да има и друго око) 292 — Шта звонар мора да чини ако хоће да звони? (Да вуче за уши) 293 — Шта је најбрже ка свету?
(Људски језик) 298 — Шта је природа створила пред лицем целог света? (Нос) 299 — Шта мисли звонар кад звони? (Кад ће престати) 300 — Шта не може иструнути? (Име) 301 — Шта не може ни један човек о себи казати?
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
паметствовати — памтити, сећати се папа — отац парадигматичан — узоран, примеран параклисар — млађи црквењак, звонар парасити се — одустати Парнас — седиште музâ парука — перика парусија — највећи поклон манастиру пасажир ——
Ћипико, Иво - Пауци
А господи допаде се досјетка, и с осмијехом придружише се изразу лица свога старјешине. Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и