Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вуја је био веома послушан. Слушао је попа и пошу — што му год заповеде. У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао кашто за певницом.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Шта говоре! Говоре да си паоренда... да ниси ни за звонара, а камол’ за попа... — Е, то ти знаш и нико више. — То сав свет зна и чује, само су теби уши воском заливене.
А сад мора да држи још и, и, и и вице-звонара!!... Хе, далеко смо дотерали! Не ваља, не ваља ништа ова нова наука. Куд ће нас то одвести, — сам бог ће знати!
Црњански, Милош - Сеобе 2
То не ваља. Официр треба да буде уредан и испеглан, и у затвору. Да нису играли звонара у затвору?“ Последње речи Гарсулијеве изазваше грохотан смех писара и официра, а биле су једна, јако скарадна, алузија
Играти звонара, у затвору, значило је потплатити профоза да им врата остави отворена, тако да су затвореници могли да се посећују.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
позатвара, кад главу напоље не помаљају ни траве, да црква у олтар пусти голуба, да не разгони сетних гугутака са звонара.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
једну паметну и полезну књигу с коликим му драго трошком дати да се на наш језик преведе и наштампа, него дванаест звонара сазидати и у све њи велика звона поизвешати... Књиге, браћо моја, књиге, а не звона и прапорце!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Жирафа шета бројећи звезде, корача парком — звонара права; када јој сутон до ногу дође, у ње још увек на сунцу глава.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Уз острво је врло живописна шумица пуна птичије граје. Горе, са врха, за час још вири поцрнела црквена звонара која је на врх села, затим је апсолутна усамљеност. Корачам ивицом острвском, удишући дубоко мирис влаге, шуме и трава.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Два звонара црквена, Марко и Станко, подскакују заједнички уз дебело уже, које виси о великом звону. Тргну конопац и обојица се саг
двадесет и... јест, и седам.... пре двадесет и седам година ! ... Онда поп Коста беше танак, сух и висок као ова звонара, а после, хе ... једва уђе кроз јужне двери.
мумла он под нос, не гледајући Станка, који посматра како се народ креће улицом. Кад ти не требају пуна звонара ... Треба то јурити... батином то треба. Видиш, време је да се већ звони. Удари де још једном.
Ако ја пијем ракију, не скомрачи ни он вином. Али шта ћеш... и нос се у сиротиње боље види«... Врата се отворише и звонара се за час напуни гостима. Станко прекиде размишљања.
Деца одзвонише лепо, заменише и Марка. Бруји звонара од јеке звона, шкрипе и пуцкају сухи диреци, пролама се све око ушију, а Марко се још чуди: како то би?
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Дакле, није било нарочитог звонара ни црквењака. Одједном забрујаше оргуље, те се Кушмељићу коса накостријеши, јер дотле не бјеше чуо те свирке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
листом за оружје хвата, Испод трулог царства да изведе брата, У мртва огњишта да унесе жара, Да пробуди звона с умрлих звонара!
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисмо то знали док нисмо изашли напоље. Најпре смо помислили да је погођен конак, или нека од дворишних грађевина. Звонара, скрпатна, скљечита и нагнута на једну страну, била је иначе најружнија грађевина читавог манастира.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И час већ стиже! С опалих звонара страшно Грунуше звона. И крик ужаса и јад, Уз пуцањ пушака и звекет мачева оштрих Неверног краља огласи страшни рад!
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Неће их таманити, нека му буде! Важно је да неко службу звонара обавља, да звоно звони. И звоно је звонило, јављајући венчања и рођења, празнике и умирања.