Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А мени ваљда зато ништа није било, што сам ниже, при земљи спавао. И одемо даље, и веће поиздаљега угледамо високе звонаре Свето-Петрова Града, у ком знамо да је цар коме смо пошли.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
” па опет спава. На један стуб од звонаре стајао је наслоњен Павао Ђерић и као соко гледа у помрчину. У тај пар из школске авлије изиђоше једна кола, па готово
— Воду! — дрекну он. Рекао бих хиљаду котлова се сасуше у пламен. Али он још јаче букну; сукну далеко иза звонаре, а варнице се хватају за небо. Шљеме бјеше све у пламену.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А Господин Владика оде у олтар, па поче да служи. Црквењак Аркадије, кад сиђе са звонаре па виде ко је у олтару, лепо се скамени човек већма него кад му се на сну јавио св.
Све су то најбрже разнела и разгласила по селу она деца са звонаре. Кад је вечерња свршена, учитељ се нашао с поп-Спиром у порти црквеној и представио му се: — Петар Петровић, свршени
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
— Говорио ми је о неком Енглезу. — Пазите када вам понова прича, како ће се Енглез убити. Час скаче са звонаре, час револвером, час се отрује; чак сече и жиле. А нико га никад није видео. — Што је са вашим братом?
Прецизно оцртане куле, кровови, звонаре. Уз њих лижу бели пламени. Шта је тај градић? То је сасвим далеко, у лево од Монт Паланкиноса.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Звоно стаде. Тако поновише још два пут. Сад дође ред на децу, свакидање госте високе звонаре. Свако је дохватило по једно уже, па с грозничавим нестрпљењем очекују команду Маркову.
Сва лица у граду изгледају као путници, који морају да прођу испод ове звонаре. Њега не изненађује кад му који дође на ред, да га огласи. Дошао је човек на ред, па квит!
Овако је поп Коста оглашен. Сад треба звонити »на скуп«, али нема деце. Редовни гости звонаре добили су рипиде, јер им је то једина награда за труд око звоњења.
Прође цела зима и наступи пролеће. Воде се разлише, и пред полуокруглим окном високе звонаре отвори се читаво море. Требало је само бацити поглед кроз окно, па да се човек не одвоји лако од ретка призора.
Кад се сутра дан Марко, по јутрењу, заложио хлебом и почео нешто по баштици да чепрља дадоше му знак са звонаре да пожури горе. Требало је звонити. Марко не прекиде свој посао, нити се запита: »Кога ли то ваља огласити ?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Симка изиђе из звонаре и брзим кораком упути се кући. Тола полако пође за њом, тежак, руку опуштених од умора. „Срески батинаш са седам
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
руке и забогораде с таквом жестином и тако ненадно да узнемире и узбуне и саме врапце што се јуре и препиру по крову звонаре, одакле у малим јатима прну да беже ка великим оџацима циглана, који се уздижу око гробља.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Непогода је прошла брзо, ветар се потпуно утишао и глува тишина је заменила буку. Танко прамење дима на догоретинама звонаре, крш поломљеног грања, шиндре и одваљених плоча, рупе на крововима, црне сподобе монаха који су се кретали по дворишту
У зору су лица људи била жута попут иловаче. Матија Цели дан се народ скупљао око срушене звонаре као око чуда. Неспокојни, мрзовољни људи обилазили су око згаришта, непрестано нешто мрмљали и шапутали, покрети су им