Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
њиме ништа, да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на јутрење! — О, бог ти помогао! — одахну поп Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати. Па тако и урадише.
био је тамо пред вратима, и чуо и присуствовао само док су се свађали, а чим је чуо неку лупу у соби, он је побегао на звонару, да не би био у неприлици уз кога да пристане и да сведочи.
— А зар сад то ваља што раде ови новији, данашњи ови учитељи?! Све код њих к’о ни код кога! Не пуштају ђаке да помажу звонару; каже: ђаци су зато да уче.
А бар да не знам да деца волу звонару; него душа им је и срце да се вешају о уже! Поваздан би да су на звонари. Е баш ономад сам се баш слатко насмејао.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Што има да нагађа?... Кад доврши посао, упути се полако цркви. Врата црквена затворена; он окрете уз степенице на звонару. Иде лагано, кашљуца, и мршти се, кад опази на степеницама огриске од цигара. Отвори врата и уђе.
је покрио цело двориште ; у манастиру је завладала мртва тишина, само што ветар још јаче витла и, јурећи кроз отворену звонару, забруји под разјапљеним устима великога звона и понесе тај потмули глас преко мирних села, плашећи одоцнеле планинке
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
и поносито као лелек по крову; плаћа све што весели народ попије, што Зац забележи а Максим контролише, или иде под звонару па одмењује у звоњењу. Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен). Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао!
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Ђорђе није код куће. Звоно јечи, јауче, стравом узбуне плаши ноћ; велико сиво око неба наднело се над село, над звонару, вири на Толу, он види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(ГЗМ 6, 369); деци га мећу око врата, а девојкама у косу против урока (ібідем; Беговић, 163); такође га мећу овну звонару поред звона, кравама и воловима у роге, воловима у јарам (ібідем и ЗНЖОЈС, 11, 271; 23, 316; СЕЗ, 48, 311), добрим
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Онда је гром ударио у звонару. Нисмо то знали док нисмо изашли напоље. Најпре смо помислили да је погођен конак, или нека од дворишних грађевина.