Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Блажена душа чиста и добродјетељна којеј всегда у ушима оне слатке и прерадосне речи звоне: „С е ж е н и х г р ј а д е т, и з и д и т е в о с р е т е н и ј е ј е г о.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
ЦАР Цео дан сунчани звоне бучна звона, Сва је Призрен градска отворио врата, Кад јавише трубе да из Авињона Стижу поклисари, три папска
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Не питај ме, вели, одакле сам дош’о! Ја сам ти из далека, од туђе земље, из туђа света, ди петли не поју, ди звона не звоне, ди се оџаци не пуше; ја сам ти, моја Савка, са онога света, каже ми он, ди нема рода за мене.
«, али то тако меко и нежно да му још и сад звоне у глави те речи. И он јури тако право, а све мисли на вечерашње слике, од којих је једна од друге све лепша и
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
страхом животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
животиње коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
коју бесно гоне, бежао је лудо, измичући зрнима што су пребацивала и са чудним осећањем да око њега звоне, звоне, звоне неЦРВЕНЕ МАГЛЕ 33 прекидно и помамно.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Она дакле нема сна. Њој звоне звонца. А сутра има да урани, пре осталог света, онда, кад свако дете спава. А крај све белине груди и пуначких образа
августа године 1752. Ушао је код команданта пред подне, а изишао, кад су звона у Темишвару, у црквама, престала да звоне.
Напољу су звона престала да звоне подне, у Темишвару. А он је, каже, био застао, као да му се неки тешки камен био на срце свалио.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
му царевог не буде опроштаја, да се не враћа са даљних обала; али да му, грешнику, свакога јутрења и вечерња за спас звоне звона велика и мала.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
33. А траве витке сјајне сузе роне, Свечана лежи свуда тад тишина, Славујâ само слатки поји звоне, Енонде она крије и гуштина.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне! Не звоне, него некако тихо, издалека, као свом снагом и на све стране брује, колебају се. Кандило пуцкара.
Купаш ме. Сва се топиш у пуноћи и белини моје снаге. А звона звоне! Не звоне, него некако тихо, издалека, као свом снагом и на све стране брује, колебају се. Кандило пуцкара.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
и Милтона — и Бирона — — Шилеп — Гета и Тењира — Данта — Таса — — Калидаса — — Тако мене звуци гоне, а за сваким речи звоне: »Не дај се од виле смести, »вештица је, зле је свести, »Бог би знао, куда језди!
Лалић, Иван В. - ПИСМО
(10. ВИ 1989) ВЕЖБА Асфоделе, суноврати Које црно сунце злати, Жута звонца која звоне При проласку Персефоне, Суноврати, асфоделе Око којих зује пчеле; Биће меда, зујем веле, Од нарциса, од
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Треште гнезда, јаја по зраку звоне. Глувог доба свила у ћуку гуди. (Дотичу ми чула каденцу коса, руковет крагуја.) Не престај, теци, диктатуро с гаја
Нека се Речник сажме, скамени у Реч уротну, којом пламени звоне облици, где се трезније напаст Језика боком прелама у суноврате, где опрезније раде сликови - док са превала,
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Окице косе дечака красе, прати га писмо из града Ласе: „Најбољи дечко Тибета, зна се.“ Петога дана поштари звоне, ваљда их сами ђаволи гоне. „Ево дечака из Аризоне!
Збогом школо, збогом гимназијо, луд је био и ко те учио! Нема часа, оцјене, прозивке, звоне главе попут празна лонца, скинули смо и мрског стражара, будну звечку са школскога звонца.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни? Ил’ звона звоне, ил’ петли поју? Нит’ звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска
“ 222. Шта с’ оно чује на оној страни? Ил’ звона звоне, ил’ петли поју? Нит’ звона звоне, нит’ петли поју, Већ сестра брату свом поручује: “Ја сам ти, брате Турска робиња, Искуп’ ме, брате, из Турски
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Чашу капијама, у недељу, кад звона звоне и долазе жене, сељанке. Мирису рубља женског и белог круха, из којег ћарлија богатство банатског жита и смеха
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Иде се лагано, свечано, ногу пред ногу, певају се побожне песме, а звона звоне и пуцају прангије. И тако лагано главном улицом, идући дому министра председника.
Већ два дана како траје бурно веселе по целом граду. Свира музика, звона звоне, пуцају прангије, брује песме, расипа се пиће.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Причини ми се, у поноћ, да неко истовара Суве орахе што звоне по топлој дрвеној плочи... Али не: то се ветар са травом договара На коју ће страну света сутра да крочи.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звоне звона с тужног манастира.
врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
И сада по њој, што јачи дан, сунце све свежије и топлије загрева а са цркве јаче и узнемиреније звона звоне, из улица свет све више излази и иде овамо по улици, и Софка и мати и Магда све ужурбаније, уплашеније трче, силазе,
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Па и бол ће проћи; Све, чак и љубав. Гладне страсти гоне, Гоне по мраку гробу што Же доћи; Посмртна звона у даљини звоне, А ветри хује поносно и страсно Последњу песму свему што је било. И крај већ ту је!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Мала сјекира велики дуб повали. — Соколове поједоше врапци. — Ђе велика звона звоне, ту се мала не чују. — Ђе велики коњи играју, онђе малијема трбуси пуцају. — Где се биволи купају, ту жабе цркавају.
ударе муње и громови, те дворе Гаванове сажегу и ондје постане језеро, у коме, веле, да и сад пијетли поју и звона звоне.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
ноћас... не би... било... липо. Па онда и друге ствари да се што прије сврше. Наредише ђацима да смјеста звоне. Млађи фратри отидоше да уреде сељаке за спровод.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Дај ону страшну реч што тоне Још непробуђена у мрак меса Од које груди мукло звоне Као негледана кап небеса. Дај речи које имају тело И у телу срце црвено, Све оне које ће горко чело Наћи у свету
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зачуђен диже се Август, и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече, и бледа царује тама. Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона.
у дуге ноћи, сред тишине глухе, Над пољима мртвим пуним светог мира, Кроз пределе пусте и кроз гране сухе, Само звона звоне с тужног манастира... Ја бих да исцрпем дане мога века На пречац!
К'о да би хтјела збрисати сјен туге... И слушај! Редом запјеваше оне! ... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни к'о лук младе дуге: „Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
Међ' њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске шарене тице
И к'о да чујем, како са свих страна Хорови звоне, и к'о суза врела Свјетлост чудесна полако се слива, Под продртијем крововима села.
врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје намучено тело Зажуди за слатким
Гомиле јуре, худе, пјане, плахе, Помамно за њом, и улице звоне Од пјесме, цике, и од страсти боне... Ах, - еухое, Баццхе, Баццхе, Баццхе! М.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
ВИОЛИНА У тренуцима када тако клоне И бол и нада, и младост и цвеће, Кад страх и очај и судбина звоне Самрт, која се неумитно креће На моју љубав, на све жеље моје, На моје небо, моју башту крина — У тим часима нађу се
у тој земљи живи, Ал' Немац и Мађар вечито га гоне, Једино се Србин тој земљи не диви, Јер његова звона само на плач звоне.
1904. ПОГРЕБ Полагано спровод иде... Киша сипи, прска блато; Лица влажна, сетна, бона; Тихо, тешко звоне звона. Са погледом, к'о сањивим Моја драга бледа, нема, Иде тако... Спровод овај Њеног драгог гробу спрема.
Црни к'о подигнут гроб. Усне препукле од врелог даха. Над сваком главом надвила се коб. Уместо звона, ударају срца: Звоне на ужасе. У ваздуху лед. Невиност срећна пред понором грца. Старост поцрне, човек поста сед.
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Дечица му звезда јато: Он је сребро, оне злато: Он сребрним сјаје красом, Деца златним звоне гласом. ИИ Гледајући како звезде Сјају са висине, Видим наше чешке моме, Чујем песме њине.
»Стармали« 1881. ГАРИБАЛДИЈУ Спалили су мртво тело неумрла дива, Пепео носе да у земљи за навек почива. Звона звоне, а из њина жалостива јека Чујем гласе: „Слава теби, дико нашег века!
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
(Пољуби је, и брзо изиђе.) ФЕМА: Што је невоспитано, невоспитано! Анчице! Аа, не треба викати, велике госпође звоне. (Узме два цванцигера и почне куцати.) Аја! Не зна паорка шта је звонити. (Виче.) Анчице, Анчице! ПОЗОРИЈЕ 7.
Краков, Станислав - КРИЛА
Војници позади њега видели су како се плави бркови задовољно смеше. Официри су боли мамузама мршаве коње да звоне поткованим копитама о калдрму. По улицама су цветала женска тела замагљена као чаше у баровима.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Изненадна појава турских колона с косе, откуда им се нико није надао, рашила је судбу овога дана. Како ми сад звоне оне јутрошње Комаровљеве речи: »Ми смо предузели све мере, предвидели смо све!« Xе, xе, »предвидели смо све.
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
да тај бол без бола из груди му гоне, И ја праскам, бесним, крв струји кроз мене И стотине струна у свести ми звоне. У коштац са судбом!
З. РАЗМАХ Прште небеса, јаучу кланци, Тутне долине, звоне пропланци, А деца буде Прошлост што спава И ломе, Громе, Док ветар звижди, смет завејава.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Направићу легало у липовом хладу између вира и наше будуће куће, ослушкиваћу шуморења воде, цврчке што звоне у високој трави, вуге и чешљугаре у жбуњу, распамећену галаму слободе, на коју се ето навикавам и ја раб божији
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
То је, можда, израз дубокога бола? То су, можда, речи које клетвом звоне? О, колико снова, надања и мука Заривено лежи у камењу твоме, Што их сруши смрти оружана рука У данима славе, у
Над главом божице свете Сребрни прапорци звоне и кола Љељова лете. У њима упрегнут пантер, поражен Љељовом стрелом, Барабар с голубом лети над мирним, заспалим селом.
Чуј! у даљини тавној кимвали сладосно звоне, И смех се разлеже њихов и трубе њихове јече. У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне, То њини пехари звече.
А ветар звижди и тоне, И мразним крилима својим лелуја седу влас, И тихо дотиче струне, и струне суморно звоне, Кô умирући глас. (О ГОРДИ, РАЗВРАТНИ РИМЕ) О горди, развратни Риме!
Међ њима јагањци блеје и звонца сребрна звоне, И многи лептири лете по рајском мирисном цвећу; Кроз цветне пољане рајске бисерне протичу реке, И рајске, шарене тице
давно, Убоги рибари блуде и мреже бацају своје Кад вече онеми тавно А брод се с тутњавом жури, и звуци суморно звоне И песма премире тужно.
Његове трубе само успех звоне Под заставама Марса и Белоне! Он младост пази. И дарове неба Очински нежно у душу јој сади, Одважност лава и чистоћу
их чујем на каквоме већу, Слушаћу их хладно, ал' спорити нећу: Гадићу се само у срцу и души, И звиждаћу тако - да им звоне уши! 1889.
и јаче грме, И распршташе се силно под сводом мрачнога храма Зачуђен диже се Август и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече и бледа царује тама. Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Зар то нису пропалице! Звона звоне, носе последњег г о с п о д и н а Влаовића. Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле?
Дужан и ружан. Све продао. Једна његова њива, знаш чија је? наша. Докле? Звона звоне. Носе Нолу Лазарићку. Вјечнаја памјат, али њиве њене знаш чије су сада? — Госпа Нола погледа у Јулицу. Заспала.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Бацимо брзо мрежу, мили друже; Какав је данас плодан синуо дан. Битка је добијена, Добоши звоне: Пам, пам! Ивицом По-овог Гаврана (Покушај најслободнијег превода) Да ли ко зна, Да ли ко зна, Да ћу умрети за који
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
гле чуда невиђена: листићи хладни и тешки, од чиста сребра исковани један о други ударају, као ђурђевска звона звоне. Откину Старац неколико листића и спусти их себи у џеп, мислећи: »Када се пробудим, ово ће опет бити врбово лишће!
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
И слушај! Редом запјеваше оне!... И гласи дршћу, тресу се, и звоне, Мили и сјајни ко лук младе дуге: ''Не тужи! С болом куда ћеш и гдје би?!
И док она тако, скрушена и сама, Пред мрамором стоји, ту, у врху села, И док рана звона звоне с торња храма, Обруч златан дршће око њена чела. 1923.
Прве звијезде у сутон роне; Сав пожар неба тихо се гаси, И гласи Вечерњих звона звоне И мирно теку Кроз вечер меку.
модре дубине неба Избија мјесец млад: Кô клетва бона, Кô јаук милиона, Ја чујем како, с висине оне, Силни чекићи звоне: Хљеба нам! Хљеба! Хљеба! 1910. ЈА И МОЈ ПРИЈАТЕЉ Све ме срце моме пријатељу вуче! Он је бачвар.
И кô да чујем: како са свих страна Хорови звоне, и кô суза врела Свјетлост чудесна полако се слива По продртијем крововима села.
20 Флауте и виолине Звоне и бубањ бије; Ту моје лепе драге. Свадбено коло се вије. Флауте и виолине Уз трубе и бубањ звоне; Док уз то
Свадбено коло се вије. Флауте и виолине Уз трубе и бубањ звоне; Док уз то анђелци добри С уздахом сузе роне. 21 Тако је сваки спомен заборав скрио Да сам ја дуго твог срца
све се смеје и весели, Само моје срце смејања не жели. Мала звонца звоне, сјају доле цветне, Као у бајкама зборе тице сретне; Но тај говор мени нимало не годи, Ја свуд беду видим куд ме
рај; Где зборе стабла цела Кô хор где пева лес, И жубор чује се врела Кô свирка уз лаки плес; И песме љубавне звоне Што још их не чу слух твој, Па ти сва душа тоне У чежњи сладосној.