Употреба речи звонећи у књижевним делима


Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

То је било уверљиво. Пре пола године, док га још нису нашли с ножем у трбуху, Џоја је имао обичај да звонећи наплаћује вожњу свога фијакера.

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

Црна се земља под тобом распукла — и у њу пропао! Што ти руци то ти на врату (било)! (Клетва звонару кад звонећи кога узнемирује; мисли се на уже, тј. да буде обешен). Б) ПОСРЕДНЕ Бесан море локао! Бијеле власи плела!

— Лајавој секи целини ријетки. — Пас који лаје не уједа. — Тко много дроби, мало вреди. — Лонац ћеш познати звонећи, а човјека говорећи. — Лијепа ријеч гвоздена врата отвара. — Гора је рана од језика, нег’ ли од мача.

Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА

ВИИ) младићи су припремали лиле од трешњеве коре и са запаљеним лилама ишли кроз село унакрст, звонећи звонима, а неки су стављали и маске од тикве на главу. Пред сваком кућом су викали: ,Сирца, зарца, мајо.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности