Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Киша се претворила у снег, јагњетина у коњетину. Школа је постала касарна, црквени звоник митраљеско гнездо, штампарија коњушница, биоскоп војни магацин.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
цамараде) — друг, пријатељ Цампаніле ді Сан Марцо — звоник цркве св. Марка (у Венецији) каноник (лат. цаноницус) — у католичкој цркви: више свештено лице световњачког реда.
Црњански, Милош - Сеобе 1
дрвене тремове, по којима су промицали калуђери, као црне сенке, под великим кандилима, а на дну дворишта, иза дрвећа, звоник од балвана, на коме се, у висини, беше населило неколико врана.
„Да ме не држе за блудника“, помисли – „да нису дочули што“, мишљаше – загледан тупо у дрвени звоник и воћке у дворишту.
ће им послати пуна кола икона, лепших него ове по своду, а што се тиче звоника, који погледа презриво, у дну дворишта, звоник у његовом насељу је виши, од већих балвана и са каменитим постољем. Нек то кажу патријарху.
Нек то кажу патријарху. Тако, загледан у звоник дрвени, у ком је непомично висило звоно, у воћњак, у ком су непомично висиле безбројне јабуке, у штале и тремове, у
Дуг ред утврђења, бедема, звоник, високи кровови кућа, жути огромни балкон, лик ђенералов, све је то пролазило кроз мозак Исаковичев, као кроз грозницу.
Милићевић, Вук - Беспуће
Пред њим се црвенио звоник мале и здепасте црквице, са кога се мјестимице сљуштила боја и голи лим упијао сунце и заслијепљивао очи.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
ИИ На стрмом прагу горскога кланца откуд се види звоник самостанца, једна је була млађана стала: ил' је од пута свог малаксала, или су свети ступови бели меко срдашце були
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
МЕСЕЦ ПОЈЕДЕН 63 ВАЈАТ 64 ПЧЕЛИЊАК 65 АВЛИЈА: БОЖИЋЊЕ ЈУТРО 66 ПРЕЛЕСТ СЕВЕРА 67 ЦРКВА ДРВЕНА 68 ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ 71 БУДИМ 72 БУДИМКА ДЕВОЈКА 75 ДЕВОЈАЧКИ БРЕГ 76 КОЛО СЕНТАНДРЕЈСКО 79 МАГАРЧЕВ
Пасторала: стока, паства. Шуми Црква дрвенаста. ПРЕОБРАЖЕНСКА ЦРКВА: ЗВОНИК С АРХАНЂЕЛОМ БЛАГОВЕСНИКОМ Можда спава по борама Златибора и Повлена реченица са звоником.
Да смех тај ме мимоиђе, Љубовиђо Љубовиђе. Куд погледам - све сановник: о језама лебди стење а реч једна звоно, звоник, Љубовиђа, жуборење. Повезујем крај са крајем и вишњама пуним зделе.
Док израз тражи сила несазнајна, Пастирак тужни шта ли би да ствара? Са жалбен-ткања не диже се звоник. У кристал-сузи Торник није Торник тек привид то је да це варком чара. ИX Шта рећи себи, док још траје служба?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
ноћи ослања о кланце један храст облачи златну кошуљу и у потоку се мије то се ни у сну не сања девојачка рамена па звоник и неки праотац клечи док јуре његовог сина Ђорђа чује се топот све на истом нишану то је тај врат који љубим и одлазим
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Виши команданти са ордонансима одјахали су у правцу села, око кога се у овоме моменту водила борба. Штрчао је звоник цркве, као да вапије за помоћ.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пошли смо степеницама, које су цврчале, увис, на звоник, са којег су падали слепи мишеви. Изишли смо, високо, са звоника, до једног каменог коњаника. То је краљ Гралон.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
удисасмо диван мирис траве, слушасмо зрикавце, лавеж паса, откуцавања телеграфског апарата или поглéдасмо на таман звоник усред успаваног села и беличасте, разбацане кућице што сневаху на месечини, кад најзад, чусмо у даљини писак.
се Месец и просипао пуно бледе светлости која се глатко спуштала час доле на варош да осветли тамне кровове и шиљати звоник, а час горе на брегове око ње да открије честе и густе заоране што личе на огромне трупе у смакнутом поретку спремне
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
А поп је имао баш тада мртваца у цркви, па га изнесе под звоник те га некако наравна да стоји, а у руке му уклепа штрикове од звона, па га тако остави.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени безбројне успомене.
А онда се одједном појавио и звоник цркве у Идвору. Забрујаше полако умилна црквена звона која позивају на вечерње, будећи у мени безбројне успомене.
Ћипико, Иво - Пауци
— Говори се: двије хиљаде трошка! — плану Иво. —Па? Шта је то прама С., гдје су зградили звоник од осамдесет хиљада форинти... — Баш као и тамо! — прихвати живо Иво.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
А клисар, да олуј спречи, кад земљу обави тама Попе се, преплашен страшно, на звоник старога храма. Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук
И страшан вихар се диже. Грмнуше потмули гласи, И ветар, што бурно наже, помрси његове власи, А звоник застења чисто. Ал' он је вукао звона И као господњи узвик свечано грмљаху она У мраку и олуји...
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Жутеле су се и изнова зелениле трске, пробадао звоник широко небо над равницом, дечаци постајали бркати, строги очеви, а све тањи, све сребрнастији бивао старац, све тиша
— Пожар? Рат? — нагађали су трчећи ка селу, јер звоно није престајало да звони оштро и опомињуће. Тако су се и на звоник попели не верујући сопственим очима да крај звона никога нема, да звоно само од себе јечи све гласније, све јаче.
— Морамо нешто учинити! — рече старешина села и нареди тројици најхрабријих младића да се попну на звоник и челичним ужетом вежу звоно. Али, узалуд су га везивали! Звоњава није престајала.
Коначно, неко предложи да сруше звоник. Тако ће и звоно морати да заћути. Али, на ужас села — звоно ни након рушења звоника није умукло.