Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
шумама, по којима нас лове, вучјим и козјим стазама узмичући, при врху узбрдице, скоро у облаку, уместо цркве и звоника угледасмо дрвени сланик и хлеб. Хлеб у сланик умочивши, запитах се: има ли друге цркве, осим ове?
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Пенуши се талас и мирно целива Слано црно стење на рубу обала. Видим врх звоника; то црквица мала Вири из маслина, топола и ива. Опет ноћ без мира.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
— помисли, он — исто као и овде, баш исто као и овде, окупљају се људи са оваком истом узбуном у души; тамо око тих звоника има срца што куцају опијена истом овом болном борбом светлости и мрака. Све ће добро бити.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Из Земуна, чим се врати, обећа да ће им послати пуна кола икона, лепших него ове по своду, а што се тиче звоника, који погледа презриво, у дну дворишта, звоник у његовом насељу је виши, од већих балвана и са каменитим постољем.
извесна вест, да је на мртво име ишибан Секула, кога су сви знали, јер беше Исаковичев човек и као неки чувар дрвеног звоника и црквице у насељу, задржа им дах у грудима.
Око звоника се више није скупљало на молитву. По кућама снахе почеше да пате. Свекри поблесавише од муке, при гуркању и хрвању ноћу
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
(На то би, можда, личило Прустово дело даје остало на пуком призивању Мадлене, Вентејеве сонате, звоника и неравне калдрме у дворишту Германтових, да није заковитлано у висину, обухваћено широким планом и синтезом.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Пошли смо степеницама, које су цврчале, увис, на звоник, са којег су падали слепи мишеви. Изишли смо, високо, са звоника, до једног каменог коњаника. То је краљ Гралон.
веза, савести, гледао у зору широм отворених очију, тако одлазим од свега овога; стојим на животу и гледам, са овог звоника, пружајући руке у зрак, милујући небеса. Чуо сам да је на северној обали синуло Сунце, и пођох тамо.
Од детињства тако, ма где био, станујем крај звоника. Ујутру сам видео, пред својим прозором, отворене, ренесанске куле, и звона.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Међер она бјеше друкчија него што је замишљао. Бјеше ружнија. На малој равни скркле се куће, из којих стрше два-три звоника. Попов момак прекрсти се, па то учинише и поп и Бакоња.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Спор је најзад нагођен тако да Егидио није смио свирати прије него би са фратарског звоника откуцала четири сата. По томе, на први јек Егидијева тромбона много шта се развезивало и покретало.
Најзад је замукла. Крошња брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком седефасте стријеле ластавица. Па је умукло и то.
Ћипико, Иво - Приповетке
пошљедњега Мрљановога рата, и преда мном отвара се Каштелански продор, продор мога завичаја, и тада, на догледу витког звоника, моја је мисао живља и постепенце избијају јачи осјећаји из дјетињег доба.
И подаће се пустом, испусном весељу, кад му је све за руком пошло— и Боијца је ту с њиме... Два клапца са звоника вребају на жупника и, док га угледаше да долази, прихватише звона и живо заславише. Макоше се.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
чуше се промукли гласови, одјекнуше потмуло кроз цркву, разлише се и тихано, дрхћући изумријеше у врховима четвртастог звоника и обло сведеног кубета. — Ето и', на моју душу, котлу!
Ћипико, Иво - Пауци
Уто звонар, коме је било наређено да пази са звоника кад се господа помоле, свечано заслави у оба звона, а у исти час пуче и неколико прангија, једна за другом.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Коначно, неко предложи да сруше звоник. Тако ће и звоно морати да заћути. Али, на ужас села — звоно ни након рушења звоника није умукло. Чак му је глас био још продорнији, још јачи. Ни снег није успевао да га пригуши, ни ветрови да га одувају.