Употреба речи звонику у књижевним делима


Ракић, Милан - ПЕСМЕ

огромна сабласт Вечна Варош спава, Док сипају на њу сунца зраци врели И док јулско подне тромо откуцава На трошном звонику цркве Ара Цоели. Све је тако мртво, и људи и ствари.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

На њеној окрајици скркле се врбе, а од њих ништа даље не види до опет зелене чести и врху њих гвоздени крст на звонику. Бакоња се пропе на прсте, а у тај мах млазну му у очи силна свјетлост из манастира.

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

Читав би се дан само играо!” Кад би и подне откуцало на фратарском звонику а да се Густе још није вратио, дједово би нестрпљење прешло све границе.

Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ

Једне недеље, управо када сам завршио звоњаву на звонику, сјурио сам се низ степенице којима је ова велика дама гордо пролазила и скочио јој на скут.

Ћипико, Иво - Пауци

гледаше у Маријину кућу и у трачак свјетлости што се кроз прозорчић назираше... У ушима му брујали откуцаји сата на звонику и чисто устрну кад унутри нешто, падајући, заружи.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности