Употреба речи звонила у књижевним делима


Дучић, Јован - ПЕСМЕ

ДУБРОВАЧКИ РЕQУІЕМ Тај дан тако тужно звонила су звона, Болну неку песму из металног грла. Насред катедрале лежала је она, Као Илузија која је умрла.

Африка

Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине.

Црњански, Милош - Сеобе 2

Пред јесен су нека села отишла, дрско, силом, без обзира на патенте, као на параду. Чак су им и звона звонила, при одласку. Људи су били изгубили веру у памет оних који управљају.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

Ни данас не знам да ли су то била звона која су позивала на молитву, нечију сахрану или нешто стото. Тек: та звона су звонила као да је сам ђаво вукао за уже, а онда више нису ни звонила, али ја сам их чуо како ми одјекују у утроби и тако сам

Тек: та звона су звонила као да је сам ђаво вукао за уже, а онда више нису ни звонила, али ја сам их чуо како ми одјекују у утроби и тако сам знао да се нешто морало догодити.

Милићевић, Вук - Беспуће

И поново звонила соба од његова гласа, поново се разлијегао његов весео и звучан смијех кроз читаву кућу, са топлом и дјетињском

да се одморе људи који носе лијес; повијала се похабана црквена литија на вјетру и заносила носача; ситно и жалобно звонила два звонца у дјечјим рукама; испрекидано и ломно мијешала се звона са старог манастира; крупан плећат калуђер, у

Павловић, Миодраг - Србија до краја века

Посечен бих, и голуб ми застаде у грлу, цркви се с рамена сливала крв. Звона су звонила с атлантских мора, а главу су моју носили на југ и север, с врха копаља на врхове кубета.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било, звонила си. СИМКА: И певала си. САРКА (крсти се).

) Ама, шта то би, побогу, људи? АГАТОН: Звонила си, Сарка; ето то је било, звонила си. СИМКА: И певала си. САРКА (крсти се). Нека је далеко од нас, ал' биће да су то неки духови.

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

На кућама у околини цркве још се видели трагови од бомби бачених из аероплана... Звона су по цео дан звонила и кретали се погреби умрлих од рана или пегавог тифуса.

Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Најпре су ти бели млазеви звонко певали док је ведрица била празна, не, ведрица је звонила од њих, па су после жуборили и шуштали.

Краков, Станислав - КРИЛА

и ми нападамо. И друге су заповести пале. Ранци се забацивали на леђа, спрема је звонила, чули се незадовољни гласови војника: ”Баш увек морамо ми први”, али се ипак кретало унапред.

Хладан челик га је опржио. — Грам—грам, рикнула је грозно граната и бацила земљу и густ дим на њега. Парчад су звонила по стени, а он сред дима седео је блед, неповређен и држао револвер у рукама. По бради и коси му је било земље.

Петровић, Растко - АФРИКА

Јужни Крст, косо пободен, сијао је пред нама. Из даљине се чуо плач хијене, а звечарка је звонила сасвим близу. Пантери су пролазили сасвим мирно крај нас или нас гледали својим запаљеним очима из помрчине.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности