Употреба речи звонили у књижевним делима


Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА

да простите, к’о ни ветар с опаклијом, па да ме ви нисте затекли у цркви, па сте се ви сами онда попели на звонару и звонили на јутрење! — О, бог ти помогао! — одахну поп Спира. — Врло добро, тако ћемо и казати. Па тако и урадише.

Црњански, Милош - Сеобе 2

На трактир је, у летње вечери, падала црна и тамна сенка самостана фратара, који је био прекопута, а у ком су често звонили. Петар и Ђурђе су имали обичај да стану у прозор у Петровој соби и да разговарају о својој судбини, и Росији.

Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА

Дуж целе јужне границе аустријске подигнута су утврђења за одбрану. У случају узбуне стражари су давали знак и звонили на узбуну; сељаци су се лаћали оружја и брзо долазили на одређено место.

Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Гласови су им звонили као сребрна звонцад, а у соби је врило као у школи. Оно што девојчицу посебно изненади била су лица луткица и лутана,

Краков, Станислав - КРИЛА

Нешто се десило. Ускоро, док су четири војника копали у ноћи јаму за угљенисане кости, и погребно звонили ашовима, Казимира су спуштали везаног под стражом доле ка јарузи. Борове шуме се црнеле на месечини.

Овде заклоњени стеном војници су зидали митраљеско гнездо. Тупи пијуци су звонили по камењу. Забодена у широка уста рововског топа, крилата бомба је чекала скори смртоносни лет међу туђе људе.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности