Употреба речи звоним у књижевним делима


Нушић, Бранислав - ПОКОЈНИК

РИНА: Посаветовати. С ким ћу се врага посаветовати кад ево пола сата звоним и тражим свога мужа, а њега нема у канцеларији; отишао је бог те пита када, а још није стигао.

Нушић, Бранислав - ОЖАЛОШЋЕНА ПОРОДИЦА

АГАТОН: Ама, ти као да нешто звониш, Сарка? САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како!

САРКА (притисне будилник, гуши га, али не помаже): Откуд звоним, шта имам да звоним? АГАТОН: Звониш, боме, те још како! САРКА: Ама, није, кад ти кажем; нисам ја ваљда електрична батерија па да звоним.

АГАТОН: Звониш, боме, те још како! САРКА: Ама, није, кад ти кажем; нисам ја ваљда електрична батерија па да звоним. АГАТОН: Ево, слушај, Симка. СИМКА (приђе ближе Сарки да чује).

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

— Питам те: зар ниси спавâ ноћас, кад ниси могâ устати раније, него да ја звоним! — Бо... лија ме трбу! — досјети се Бакоња. — А, трбу те болија! — рече блаже Балеган.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности