Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Вуја је био веома послушан. Слушао је попа и пошу — што му год заповеде. У цркви је вршио дужност звонара и клисара: звонио је, палио свеће и кандила, додавао попу кадионицу, а за невољу и певао кашто за певницом.
Кад се Стамена удала, онда је тек отишао Бошку у Лајковце. Вуја се опет крпио под оном липом, укоричавао књиге, звонио у цркви, певао кашто за певницом и слушао свога попа. Нико се не сећа да се икад оженио.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— јекну Лазар. И самим погледом изазивао је. Станко се љутну. — Шта је теби, јаране? — упита он, а у том гласу звонио му прекор. — Шта ту ваздан!... Смеш — не смеш?! — викну Лазар, а беоњаче му од зала закрвавиле. — Најпосле...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
У машти сам ти беле свуд цркве зидао; И за молитве сам твоје у звона звонио; За твога благог Сина и ја сам ридао; И ђавола сам црног с твог крста гонио.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Тај кликер био је нешто лудо преко сваке мере и сасвим налик на ну. - Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је за српску књижевност био оно што је, по речима Ернеста Ренана, Виктор Иго био за француску књижевност: »Он је звонио сваки час нашега века, отелотворио сваки наш сан, дао крила свакој мисли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
А станични сигнал је упорно звонио, наговештавајући нову композицију. Наскоро улете локомотива вукући бескрајан низ затворених вагона из којих су вириле
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Код моје, покојне, таште телефон је цео дан звонио. Питали су је: Црњански? Ко је то? Почетком септембра путујем, затим, на војну вежбу у Пешадијском пуку бр.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Ал’ ти са својом дамом ићи мораш...“ Глас мртвачких звона све тише и тише, Напољу, где киша полагано пада, Звонио је гласом којим откуцава Дубока поноћ сред сановна јâва.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Али се Бакоња не понесе, но сутрадан опет замијени најмлађега ђака пред собом, у нижим работама, као и дотле, те је звонио будионицу, мео цркву, распремао стричеве ћелије, и највише помагао Балегану.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
вири на Толу, он види и још брже и снажније трза конопац, да звоно смрска небу зеницу па да ником не каже ко је звонио на ратно стање, боле га руке, мути му се у глави, тутњи, звоно је у његовој глави, великој као небо, а страх вуче
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— весело им намигну Месец. — Звездице лепотице, нове сестрице! — ухвати се око њих коло звезда. Као сребро звонио им је глас, смех жуборио. Смејачко од среће затрепта и сину новим сјајем, али се Плачко повуче у страну и намршти.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И дубоко у ноћ звонио је тамо, Као глас из гроба промук'о од бола; А далеко небо ћутало је само, И капала вода са дрвећа гола.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
А телефон је нервозно звонио и униформе су одлазиле и долазиле. „Кретени, брука, магарци, све је пропало, страшна срамота“, допирало је из собе
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Свеједно, ја се нећу ништа љутити. — Кад мртви ништа, а он ће опет: — Ма звони, човјече. Свеједно, звонио ти а звонио ја; кад си први дошао, звони.
Свеједно, ја се нећу ништа љутити. — Кад мртви ништа, а он ће опет: — Ма звони, човјече. Свеједно, звонио ти а звонио ја; кад си први дошао, звони.
Ја му велим: звони, звони кад си први дошао — свеједно, звонио ти а звонио ја, али он ништа, само мучи и држи онако за штрикове.
Ја му велим: звони, звони кад си први дошао — свеједно, звонио ти а звонио ја, али он ништа, само мучи и држи онако за штрикове.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тада би пљачкали и силовали. Редови су ипак остајали мирни, само је и даље звонио одјек оног такта: — Један, два... Али чете позади, оне које су примале сву прашину и запару промарширалих редова
” Душко је седео на сандуку пуном нарезаних и округлих бомби, и писао на лискама малога блока. Телефон је једнако звонио. Пуковник је непрестано питао о препаду. — Нема извештаја, реци му већ једном...
Душко се кривио у ходу и нарамљивао рањеном ногом. Његов штап је звонио по неравним каменим плочама. Очи Ивонине биле су пуне радости и због ниских камених зидова, и прљавих фењера, на
Почели су да долазе официри. Стазом између стењара клатио се мало погрбљени капетан Дановић и звонио окованим штапом по камењу. Сви су питали о новој офанзиви, смени и зимовнику.
Из пука је убрзо телефон звонио и питао где се та последња експлозија догодила. Душко је имао осећање да је то настављени живот, који се никада није
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Тома је звонио. Наскоро се појави једна чупава дремљива глава. Тома предаде оба писма и замоли чувара куће да их рано изјутра преда
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Блештала је светлост и била је јара, И густ задах вина и знојавих уда Био је уз луду игру пјаног цара: Звонио је бакар и музика луда. Вртом игра пламен, дршћу стабла гола.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А касније, бездушно избио дечка који је на његовим вратима звонио узалуд. А касније, ко зна, можда ће погинути на улици као демонстрант за бољи живот слушкиња.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Како им је смех звонио! Како су, као да је зачикују, кружила око женине главе! Полете жена да бар једно од њих стигне, али што је брже она
Пегла је упорно захтевала наставак приче, и сат је неуморно говорио. Звонио је у његовој причи нежни девојачки смех Принцезе, па смех кћери њене кћери, док бакрач гневно не узвикну: — А
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У дивном мају, кад сваки Птичји је звонио пој, Тада све жеље и чежње Ја сам изрекô њој. 2 Из мојих суза ничу Многи цветови сјајни, А хор се славуја
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Идући кући, Јевда је размишљала о томе. Била је тужна и замишљена. Плач унесрећеног девојчета звонио јој је једнако у ушима као звоно које оглашава мртваца, а речи последње Зонине, које јој је рекла праштајући се и