Црњански, Милош - Сеобе 1
Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак.
Брда, што су се дизала у даљини, спржене траве, воћњаци, све је мирисало од прашине и запаре. Сеоски звоници, у даљини, повлачили су за собом дуге редове дрвета и жбуња, дуж реке, а на узвишицама и утврђењима Француза, виде
Дрвени звоници цркава, манастирске иконе које су га звале неким сујеверним шапатом, којим је шапутао сам себи, при поласку, чињаху му
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
чинодејствујућа; из лаке руке извире ми грана „У плодном крају старога незнања“ Калопер-душом одишу ми чувства. Звоници срца што би да занеме јер нигде нема да истече време кад исток-чаши порумене уста.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
У пролазу смо одапињали лукове на чијој струни су стреле биле звоници, торњеви. Да ли то Слово живи у теби зато да још једном страда, мора ли да прође кроз тела, болнице и гробља пре но
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Али.. ако те чују... — Нека ме чују. Није отаџбина само земља, територија, зелени лугови, бистри поточићи и звоници. Отаџбина је и Правда, и Управа, и Слобода и Сигурност и Благодет. И Правда.
Ћипико, Иво - Приповетке
над којима, као стражари, стрше мрки чемпреси; поред поља, уз море, нижу се села из чијих средина издвајају се витки звоници. Па пучина негде пространа, пуста, негде тесна као река из које као да ничу острва, школи...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Доле, на падинама и обронцима, видели су се засеоци, а по бреговима звоници цркава, у светлости, коју је ветар разносио као пљусак”.
Краков, Станислав - КРИЛА
те су вести биле црвене, рањаве... њини кораци су били тешки и нису звоници као претња иако је далеко напред музика трештала налетне, победне маршеве.
Попа, Васко - УСПРАВНА ЗЕМЉА
граду Рајске воћке птице и цвеће Донеси и камен који се може јести И мало ваздуха Од којег се не умире Клањаће ти се звоници И улице се прострти пред тобом Велики господине Дунаве БЕОГРАД Бела си кост међу облацима Ничеш из своје ломаче Из