Употреба речи звонки у књижевним делима


Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ

— Распитајте се сами. — То је само једна гадна интрига. — Можда... интрига... И њен звонки смех затрепери ходником. А воз је већ био у перону.

Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ

Његови стихови, звонки и чисти, одјекују звеком племенитог метала. Његова поезија је беспрекорна у својој мирној еуритмији и мраморној

Милићевић, Вук - Беспуће

И кроз кућу као да одјекну братов звонки глас, као да се разлијеже његов весели смијех, као да зазвекета његова сабља коју је он пасао са тако много уживања,

Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ

Обронком, сунце гази На високим штиклама. Свиће дан, без порупца. Куцају звонки минути. Дан: усна без пољупца Која слути и ћути. ФЕБРУАР У хладном сумраку, кукурек Сам самцит, бди у ували.

Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ

драгуљи, трг је био пун света и разигране медитеранске светлости, долазио је Божић, фијакери су пролазили и чуо се звонки италијански говор, ваздух је мирисао на морску траву а њему су се, одасвуд, неприметно, примицали људи из полиције.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

чинио се он неисказано сигуран и са силним кликом живота спреман да прне у плаво радосно небо, да се нису зачули брзи, звонки одјеци корака у дворишту и привукли му пажњу.

и занесе, јер се отуда указа чело поворке на које се са толико нестрпљења чекало, те се прво и пре свега зачуше звонки и продирни звуци фанфаре.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Мелетиус ИВ средњега је стаса, али га његово достојанствено држање, отмен гест и звонки глас чине знатно вишим. Његова ношња, црна свилена мантија и камилавка, не разликује се ни у чему од ношње осталих

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности