Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он слика речима, често и мисли речима, сав се предаје ређању лепих, звонких речи. Дикција, то је његова и добра и рђава страна.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Читаво двориште одјекивало је од њихових звонких гласова, треперило, блистало. — Баш којешта! — старац се ухвати за ухо.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Срцем носим тугу многу, Но плакати ја не могу. 36 Из мојих големих бола Малене песме се роје, Па звонких крила лете Све срцу драге моје.