Употреба речи звонког у књижевним делима


Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ

Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче. - Куд би грешни Лот? дивото зверска, љубак ли је бес свирепства звонког!

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

где је гледала „Васкрсење“, Београд је бљештао у осветљењу преко обичаја, и онај свет који се тискао, пун свежег и звонког смеха, газио је чврстим и слободним покретима, махао рукама, ишао уздигнуте главе, и тако уливао неко нарочито,

Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака

Још увек чујем како падине Глен Санокса одзвањају од њеног звонког смеха, кад год бих направио неки погрешан потез у току напорних покушаја да овладам брђанским ”флингом” или ”рилом”.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности