Употреба речи звонце у књижевним делима


Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ

Батал-џамије натоваримо помало сена на коње, покријемо одозго са покровцима, да се чине товари, свежемо на првога коња звонце, и водили смо коње до Стамбол-капије. На Стамбол-капији повиче стража ,ко сте?

Црњански, Милош - Сеобе 2

Волков затим приђе столу и узе са мастионице звонце. А лакеј, који уђе, отпрати Павла низ мраморне степенице, до капије у мрачној хладовини, иако је напољу била врућина.

Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше

— упита један млади миш. Миш пророк замисли се дубоко, дубоко, па одговори: — Мачки треба објесити о врат звонце, па ћете је увијек чути кад вам долази у госте. — Тако је, тако! — заграја читава скупштина.

— Тако је, тако! — заграја читава скупштина. — Дедер, браћо мишеви, ко ће мачкама звонце о врат вјешати? — упита онај ћорави миш.

Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ

- пришла ми је и уштинула ме, а онда се засмејала и смех јој је у том сутону пуном месечине и лавежа паса личио на звонце. - Ти се не љутиш? - шапнула је.

- Јеси ли икад звонио? - упитала је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук шупље се одбијајући од зидова.

- Спавају као стока! - прошапутала и притиснула звонце још једном, а онда ме повукла за рукав: - Сад бежи! За три секунде сви ће бити на ногама!

Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ

Јер биће за њих разочарење када усред великог мрака где све се измеша не могну напипати ниједно дугме, ниједно звонце, којима се у помоћ зове, кад не могну наћи ниједног брода ни да се врате, до твоје палате, ни да продуже до

Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ

на те ноге лаке, Па онда избом учеста кораке, На око мучно натакао веђе, Два-трипут избом тамо-амо пређе, Па онда звонце за гајтана вата; Затим отиде и отвори врата. Униђе слуга, а господар вели: „Певајде, Миле, баш ми се зажели!

Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ

МАКСИМ: Ја један не могу. СВЕТОЗАР: Ви грешите против правде. МАКСИМ: Умрла је правда; звоните! (Звонце се чује. Завјеса пада.) СУДБИНА ЈЕДНОГ РАЗУМА ШАЉИВА ИГРА У ДВА ДЈЕЈСТВА ПРЕДГОВОР У числу 5.

Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ

Сви као били на зимовању. Погледај шта смо купили у Кортини дан Пецо! Зар није слатко? Затим зазвони звонце, баш као у зоолошком врту, и у разред уфура она афектација од разредног старешине, са ево оволиким бордо ноктима — и

Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ

Хоћу да идем. Ако устанем и закорачам прећи ћу цео простор до гостионице. Врата су свакако отворена или постоји звонце. Заспати, заспати као у смрти: не, осећати како је добро што се спава.

Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА

аск.рс. 2009. Антологија СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ Војислав Ј. Илић ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА Садржај И 2 ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ 3 СРПКИЊИЦА 5 РАЗГОВОР МАЛЕ СРБАДИЈЕ С ОТАЏБИНОМ 6 ИИ 7 ВЕСНИК ПРОЛЕЋА 8 ПРОЛЕТЊА ЗОРА 10 ЦВЕТАК 11 МЛАДОСТ 12 У

ПЕСМА 85 НА ДНУ РЕКЕ 87 ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА И ШКОЛСКО ЗВОНЦЕ Већ се губи жарко лето, И пролећа вене крас — Јоште мало зиме ето, Да поздрави мразом нас.

Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА

Не жали мужа, него га сама брука... Како је лепо овде, гледај !... Овај намештај, па разне ситнице, звонце... Што ја не одох у полицију ?... Дотерао бих до капетана.. па седнем онако у ону дубоку наслоњачу, притиснем дугме...

Црњански, Милош - Лирика Итаке

“ Сећам се, пре рата, они су носили обојке. Кад сам стигао на други спрат, баш је зазвонило звонце. Дотрча једна собарица и погледа број, узвикну нешто и на то потрчаше и са десна и са лева.

Тамо идем. Сви ти људи, који ће поћи са мном, не знају ме. Очи њиних старих жена зуре, као да су слепе. Звонце трамваја звони кроз овај крш тако лудо. Поћи ћемо кроз неку неизмерну пустош. Сва је земља као преорана.

Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ

— скрену господин министар свој започети говор и зазвони у звонце за момка. Момак уђе и поклони се, а звекнуше му ордени на грудима.

Нушић, Бранислав - НАРОДНИ ПОСЛАНИК

Полети мува и цела скупштина чује зууууц... формална тишина. А тек председник узме звонце па: зиминими, зиминими, ними, ними, ним! Господин Јеврем Прокић има реч! А?! СРЕТА: А ти устанеш па говориш.

(Затвори врата кроз која је Даница отишла.) Ето, сад нема никог. Молим те као брата, узми ово звонце па седи, ево овде седи, па да ми даш реч. Хоћу баш да пробам. Не знаш како ме то мучи. СРЕТА: Можемо, можемо!

СРЕТА: Можемо, можемо! (Седне за сто.) Чекај прво да поставимо сваку ствар на своје место. (Меће звонце.) Тако. 'Ајд' сад! Седи ти тамо па тражи реч!

Можда су већ близу, а ја још не знам ни како да почнем. (Узмува се, збуни се, тури руку у џеп и нађе оно звонце. Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце?

Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.

Зазвони, па се тргне и баци га на земљу као да се опекао.) Којешта, откуд сад опет ово звонце и шта ће ми то звонце? (Крсти се.) Господе боже, на шта ће ово изаћи? (Спази Младена и издере се.) Ама, што си ми ту стао као... Бленеш само!

ДАНИЦА: Хоћу ли ракију? ЈЕВРЕМ: Јесте, ракију! XXИ ЈЕВРЕМ (сам) ЈЕВРЕМ (дохвати оно звонце са пода и метне га на сто): Бар да је упамтила само почетак од његовог говора. (Шета узбуђен.) Мора да су већ близу.

(Наслони се на сто.) „Браћо!” (Наслањајући се, напипа опет звонце па га шчепа и баци на под.) А он има диван говор, читала га је Даница и каже да је диван.

Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ

! — вели љутито Срета, који је устао из кревета и пришао Макси, па га једном руком дрма, а другом узео звонце па му из све снаге звони крај ушију. — Ај... зар већ свануло! А ја, ви’ш, ка’ човек успав’о се!

Звони оно школско звонце, па не звони него све кевће кроз онај мрак! Коло се окреће, земља тутњи, а коловођа Мића »Официр« не додирује, мислиш,

Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ

Кад звонце јави да је мрежа пала на дно мора, брод се почне кретати унапред одређеном брзином, а кабл се поново почне одмотавати

Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА

којима се појачава експресија (шљис, трас, цангр, кло-кло; звр (телефон), бим, бам, бум (црквено звоно), цин-цилин (звонце); и којима се имитују животињски гласови (кукурику, пућпурућ) или и читави напеви поготову код птица („дукат!

Вертеп је минијатурна црквица, направљена од шарене или позлаћене хартије, која има два торња и у сваком по звонце. У њој је инсценирана „пољана травна, зелена као пашњак.

Тада се јави црквењак. Он најпре дође и запали свећице, а потом повуче за звонце, иза чега уђу два ђака са чирацима и клањају се Исусу; за њима је поп с књигом, који „стане као читати“.

Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ

у струк босиока док се ја вратим, и да се никоме не покажеш, ако би ко у ову моју камару долазио; а ево овђен ово мало звонце, кад се ја, ако Бог да, вратим, и кад у ово звонце закуцнем, ти се проврзи каква си данас.

покажеш, ако би ко у ову моју камару долазио; а ево овђен ово мало звонце, кад се ја, ако Бог да, вратим, и кад у ово звонце закуцнем, ти се проврзи каква си данас.“ Он пође, и тек што се с њом пољуби, прометну се она у босиок.

Обијајући кроз камару тамо амо, еда се није каква ђевојка ђе сакрила, угледају и оно мало звонце, те једна од њих тако га зларадичке у руке узме, те звонце зазвони.

еда се није каква ђевојка ђе сакрила, угледају и оно мало звонце, те једна од њих тако га зларадичке у руке узме, те звонце зазвони.

Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА

„Та није могућно!“ Звонце које сам ставио у свој реципијенат док је у њему било ваздуха, чуло се споља врло добро чим се заклатило, али кад сам

Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба

— Има... једнога Бућка! Бистар дјетињи смијех као сребрно звонце. На бабиним сјетним очима одбљеснуо се златасти одраз осмјеха с њених уста.

Из кухиње би се зачуло звецкање шољица и жличица на сребрном послужавнику. То је било као звонце пред обредни опход: ускоро ће се зачути из дједове собе громко пушачко искашљавање, а мало затим његови тешки кораци,

Корачао је напријед, све даље и даље, не чујући за собом упорно, нервирано звонце бицикла: у великом луку заобишао би га бициклист (антипатично лице с препотентним брчићима!

Проговоримо по коју ријеч, али сасвим формално, о практичноме. Хоћете ли да отворимо прозор, да затворимо прозор. Звонце је над мојим креветом, па морам да га упи там кад ми се учини да би желио дозвати болничарку.

Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА

Што мислио, то учинио. 3ачас узјахао на коња, и само што прихвати за златну орму, звонце звекне, слуге се пробуде, скоче, ухвате га, па с њим пред цара.

Ћипико, Иво - Приповетке

И њену главу захвати светлост — рекао би свиће. У загону брецну на вођи звонце. У кући се неко огласи и причини им се да се по њој дружина премешта. —Уђимо! — нестрпљиво ће Марко. Што ћемо напољу?

Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА

ЖИВКА (у крајњем бесу дохвати са стола књиге, кутије, букете, звонце, јастук са столице и све што јој дође до руку и гађа га вриштећи): Напоље, вуцибатино, напоље!

Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА

Зато је бог створио пединтере да они раде, а ми да држимо у једној руци звонце, а у другој лепезу. ЕВИЦА: Ја сам и код ује радила. ФЕМА: Твој уја...

Морам бештеловати дромбуље за бонцерт. Морам себе у резон довести, нема јошт гди ће се вући за звонце, гди ће се свеће палити. САРА: Лустер; шармант, шармант! ФЕМА: Шта ви мислите, није то шала.

Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

) ЂОКА: Пре ћу погинути но што ћу дозволити! КАПЕТАН: Аха! Аха! Ту смо! Нагазили смо на жуљ! (Дочепа звонце и звони.) Ту смо, дакле, голубе, пипнули смо тамо где боли! (Појави се Јоса на вратима.) Има ли још кога ту?

Ћипико, Иво - Пауци

Разгледа се по цркви и застајкује. На великоме олтару служи неки свештеник: по банцима клече старице и жене, звонце куца и погдјекад зачеста; запаљене свијеће просипљу блиједу свјетлост по цркви, но не могу да освоје таму по угловима,

Они су свјетлији и стројнији. Покоја цура погледа га и насмије се; дочим је старија чељад озбиљна и забринута. Звонце брецну. Свјетина навре на тијесна врата. У час црква бјеше пуна чељади, као шипак зрња. Начичкала се глава до главе.

Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ

И кроз чарну гору, суморнога лика, Јасно звонце звони с овна преодника. 1880. ВАРТОЛОМЕЈСКА НОЋ Над умореним Паризом тавна се спушта ноћ, И тавни плашт увија зрак и

Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ

Аха! То је славни телескоп Њутнов. Он га је својом властитом руком начинио пре петнаест година и поклонио Удружењу. Звонце звони. Чланови заузимају своја места. Седница почиње. На претседникову столицу сео је Сер Џон Хоскинс.

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

У том би зазвонило звонце. Деца журе на своја места, у ставу су чекања да учитељ уђе; а Мија још не полази у свој разред.

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Како ни до краја часа нисам „будем био“ научио то проклето склањање, остао сам на коленима све док није закуцало звонце. То склањање нам је задавало нарочите главобоље. Сећам се, нпр., мојих мука да научим пети падеж од именице пас.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности