Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шаљем ти на дар цртеже прве своје, цветова збирку, има их разне боје. Звончића ево, тај се ко небо плави, и љутић ту је, жути пламен у трави, ивањско цвеће, у руху белом, бујном, кукурек зелен и
Ћипико, Иво - Пауци
Чини се да ослушкују тугаљиво цањкање мазгина звончића, што непрестано једнолично туцка... На тјешњем путу, у закрета ју, стискоше се једно уз друго и младић изнебуха рече: