Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Ноћ кад се спусти без звоњаве и вике, Како спавају трамваји у свом стособном стану? Имају ли, можда, неке ружне навике?
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Стресе се: соба је и сада пуна густе и сулуде звоњаве. Дланови јој побегоше с лица. Десна рука застаде у Ђорђевој коси. Сув бусен дивљег јечма.
Куда ће? Све су је наде изневериле. У њеној празнини нестаде и звоњаве и она се сва згрчи пред плач. Страх пререза њен бол, и она, понесена звоњавом и још нечим, брзо изиђе из собе у
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из тих недељних поподнева у дјетињству изнио сам и доживљај звоњаве звона. У нешто каснији сат, у први руј сутона, разљуљала би се клатна са фратарског самостана, обилато, бујно,
о девојци на одру, усана разједених од киселине, пољепшаној у смрти као Трноружица, и дуги спровод у поводњу пурпурне звоњаве. А затим су слиједиле вијести грубљег и суровијег реда.
Свакако, неку идиличну, разњежену смрт, с много рујне звоњаве звона, с много цвијећа и вијенаца, и сажалних брзојава, и служинског бугарења, и с погребом какав се у мјесту не памти.