Употреба речи звоњави у књижевним делима


Ћосић, Добрица - КОРЕНИ

Планинским усеком низ речицу проваљало се магареће њакање, гадно као лудачки смех, губећи се у звоњави за јутрење. Њих две, носећи у себи звона, без речи су пошле кући.

Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ

Али, узалуд су га везивали! Звоњава није престајала. Звонило је и звонило, док људи нису почели и на саму помисао о звоњави да се јеже и затварају у куће.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности