Употреба речи звоњаше у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

— Лакше, Илија, лакше, још лакше! Затегни узде. Ходом прођосмо поред нове, велике, зидане школе. Баш звоњаше на вечерњу. Кроз прозор угледах ђачиће: устали на ноге, па читају молитву. Пред њима стоји једна женска.

Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО

Кривац оста на средини. Звоно једнако звоњаше. Владика скиде камилавку, људи прекрстише руке побожно. „Марко Јоков, јеси ли све истинито исповједио?

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

Сви изгубише свијест, сви говораху у један мах, мотајући се око њега. Балеган једнако звоњаше, вичући њешто. Најзад, Наћвар и Дувало разумјеше да је и црква похарана, те уђоше у њу, а кад видјеше грдило око

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности