Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
од росе, скамењен пламен стења И ову реку кроз шуму, широку блиставу и спору Све то затварам својим ребрима, и тај звук, И твоју мрачну главу која светли у мени, И полумесец од снега, и брда зелени лук Који се у зениту самом светли и
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Оно дуваше у двојнице: прича месецу и звездама осећаје млађане, занесене душе; а нежни звук двојница тепа и јеца тако бурно, тако топло, тако силно као што само љубав може и уме...
Лако су летели прсти његови по струнама... И изви се звук и затрепери над главама њиховим. Али, иако беше сетан, он није душе сламао... Чудни су звуци гусала!
— рече он. — Пошто ови не могу ићи, то да свршимо с њима овде. И ороз на његовој пушки кврцну. Тај нејаки звук ороза јекну страшно. И Маринко и Крушка пренуше и скочише. — Ићи ћемо! — рекоше обојица у глас. — А... ићи ћете!...
Турци и не покушаше више; чак се и не појавише... Не чу се ни свирка ни таламбас; једини звук секире што шуму обара.
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у светлост све ће да се распе. Увек заљубљено у вечност, док брује Њиме сјајне сфере, страсно и далеко...
ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сви нестали у те, Као изгубљени звук у долинама.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Громко се разлеже кроз тиху ноћ, и потресе се душа хришћанска. И као талас сухо грање, тако њихов звук односи бољу и печал, кида узе таштине, а скрушена душа разговара се с небом... — Сине, устани да идемо у цркву!...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
сва та несавладљива и тајна снага побеснелих темперамената слила се била у један пун грознице и неке мутне језе звук и задах смрти. — Живели ови у жакетима и героцима! — У Пешти, у Пешти, довиђења у Пешти! — Доле! Доле! Долеееее!
Африка
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна, доби свој смисао.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Сад се, преко равни, разлевао звук темишварских звона. Био је мир. Варош, између тих утврђења, била је тесна и за њу је било остало мало места.
Кућа трговца Жолобова била је испод брда, на ком су се белеле цркве у Кијеву, па је Павле имао да слуша звук звона сваки час, и дању и ноћу. То брујање звона допало се било Павлу.
Непрестано се чуо однекуда оштар звук оштрења коса, а над главом Петровом гукање голубова, једнолично, и без краја. Као да никаквог другог посла на свету
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман се лудирао: крманио је, звиждао, затим почео да испушта из себе некакав звук сличан мачјем фрктању. Објаснио је да је то сигнал Ескима. - Сада ће из воде почети да искачу фоке!
Нисам хтео да мислим о томе. С банатске стране допирао је лавеж паса и тупи звук бућкала за сомове, а Бароница је чучала на скели и певала. Била је то песма на француском и ја нисам разумео све речи.
У готово прозирном сутону чули смо кораке љубавника. Ти знаш, вечито твој! Ти то знаш. Затим звук пољубаца, нешто као пригушен кикот, па онда: то ти није први пут? Није брат зевзек, другом ти то! Шта, шта кажеш?
је и притиснула електрично звонце на адвокатовим вратима, а у унутрашњости куће одјекну безобразно дуг и гласан звук шупље се одбијајући од зидова. - Спавају као стока!
Црњански, Милош - Сеобе 1
Смркавало се у логору. Угасише ватре, али је тишина, тишина за сан, изостала. Необичан и туђ звук звона дуго се сливао, са вароши, на њих.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
су такође и магијски поступци који се састоје у обредном пијењу воде из нарочитих посуда које производе звук и тако, на симболичан начин, представљају и магијски изазивају способност говора.
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
крв људска што се у боју просу, остану негде иза врата, иза прозорског смеха и сјаја, за час дана кад буду сами као звук изгубљен у космосу.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Једнога дана однекуд се појавише и ретки саксофони: блиставе, добро чуване животиње из којих се расипао лепљиви звук, пун неизрециве носталгије и бола.
Они што су се тресли најбрже били су најзападнији. На игранкама су избијале туче – најпре врисак, затим шиштав звук поцепаних ревера, и кратки ударци у гужви. Крв на једној белој, уштирканој кошуљи.
Слушајући, човек је непрестано стрепео за звук који је стизао до њега. Могла је олуја срушити мотке, могле су на жицу слетети птице прекидајући начас своје небеско
Империо Аргентина постаје потпуно бестелесна, она није чак ни глас, већ само знак којим се тај раскошни звук обележава — неко случајно сачувано време што попут острва плута кроз таму бившег доба. На првомајској паради 1949.
Био је изгледа потпуно истрошен. Понекад би успео да завергла машину, али углавном је испуштао неки кркљав звук који као да издише, па смо кола сваке ноћи паркирали на низбрдици како бисмо изјутра успели некако да кренемо
пребучан, могао сам сасвим лако да из кркљања позауна и топота балетских патика по бини, издвојим за себе онај мукли звук затегнутог конопца који добује по картону, и у њему је било неке обести, па онда неке тихе среће, неке луцкасте, неке
Затим су подешавали инструменте тражећи некакав звук — проклети идиоти који шетају по Бел Амијевим живцима попут пеливана — да би час касније измислили некакав блесави
собом оне одвратне патике – потражи их и смота у новинску хартију па се сјури низ степенице, производећи потпетицама звук сличан прелетању нокта преко дирки клавијатуре.
Прегледао је плоче и ставио на грамофон »Црyинг тиме» Реја Чарлса. Утишао је звук и насуо две чаше армањака. Онда су се отворила једна врата и у дневну собу, кроз чије је отворене прозоре шумила ноћ,
пића, пролете затим кроз тужно сивило споредних улица, да би се на крају загњурили у димове периферије, псећи лавеж и звук лимарских чекића.
Желела је да крикне од бола, али као у сновима, ма колико да се упињала да врисне и отварала уста, никакв звук није излазио из ње. — Шта то радите? Ипак је сан.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
заслужују и пажњу и похвалу: реч је о једном облику брижно негованог, продуховљеног новинарства, у којем се осећа звук књижевне речи.
кроз низ преобликовања, да се угради у сложеније системе симбола, у којима би се, на крају, осећала тек као пригушени звук, као мутни прапочетак; морала би да остари, да сазри.
духовног континуитета народног бића, а песник, свеједно да ли говори одраслима или деци, чувар је светог пламена. Звук следећих стихова можда је превише патетичан, али лажан није: То су збори, то су гласи Којима се прошлост
Педесетак лирских прича, записа и скица што их је до сада написао унеле су један особит, изузетан звук у нашу приповедачку прозу.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Војислав Илић рекао је доцније за његову поезију: К̓о звучне лире страсни звук, Очајно, страсно бруји. Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и као на сликара, и
Милићевић, Вук - Беспуће
пјесме грубе и вреле као и сунце које их пржи, под којим жању, полегли по послу и окупани у зноју; у њој се чуо пун звук српа кад се забада у густо, пожутјело класје и та пјесма, испрекидана, доносила је са собом и ритам ударања српова и
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ 8. Овако њојзи моја речца веља, Овако беше њезин молбен звук, Овака бија мога срца жеља. Од ока јој ми љупки паде лук, А њена рука још од снега бела Од мене узе узабрани
“ 15. Оваки бија поток њени речи, Још мени звони у уву њезин звук, Славуја гласак преумилно звечи Кроз ноћи каде плови бајни мук, Умилно врело жуборећи јечи, Зефира јоште лакокрили
18. Пресилни бија тица гласни пук, И пунели су гаја злачне своде, Ми слушали смо његов њежни звук И даље наше упраљасмо оде; Зефира тад смо слушали ми зук И гледали смо како умилно броде По валови кристаловитог
И тај је звук ми душу такнô љуто, У мени срце задркта ми мушко; У души ми се питање то роди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди?
Тавнина дође, одо драге кући, И моје срце тело ми је пући. 44. Ње више нема — то је био звук, У њен кад ја унишô бија дом, Страовито ме дирнуше тад ук Из ведрог неба, као страшни гром, Весела мога уби сав
коју слаше звездâ број, И даљни гласâ чу се тад милина, Умилнија нег славка што је пој, И ближе овај долазаше звук Кроз тавносјајне ноћи бајни мук. 49.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Сјећаш ли се? — Сјећам — каже путник само покретом усана, јер ту, пред водом, излишан је сваки звук. — Најприје сам се опростио од својих питомих зечева — почиње дјечак. — Била их пуна она стара штала.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Покаткад чуо би се туп, металан звук мотике, промукли гласови раденика и њихово дозивање, али је све то, опет, на махове, разносио још топао ветрић, који
Грешно је то, грешно... Мајко Богородице! И отпоче да се крсти, шапуће молитве! Али ова топла ноћ, туп и металан звук мотике, мицање људских сенака с тамним фењерима... још је више то потресе, испуни страхом и слатким сећањем.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Свецка ружо, васељенко, сиротанко, незеленко, саморанко, светла сенко, а камо ти твог славуја? — У то неки звук забруја. Је л' олуја? Ил' бујица огњевитих репатица, Ти небесних блудних гуја?
Беше нам слична гудалу жица цедилу сухом извора гудбе што глади чело вилиних гуслица — вилински беше са жице звук: милином звука вила се бела силно занела, замахну лук, луком је гусле бесно превукла — жица је пукла.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
дух залутао у собу Кроз закључана врата празног стана, Ил давно лето макну се у гробу — А можда је то била она Ана; И звук и слика, мало асинхроно На позадини августовског злата; Глас из даљине, као ситно звоно, Зуј бумбара у чашки
Тај звук ће да се згусне у мрљу која влажи западни собни зид — Тако празнина гусне у видљиву супротност, Најаву расточења.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
пути благих удола, док греје топлост божјих намера, чије обрисе дахом распрхнем: да у опсени, у распрснућу, звук ме просени да крикнем речју што не збори се! А бољку ову што ме слудила, позлати пчелом ружа Будима.
Речи се губе, оне се топе, аветно лебде врх катастрофе. Улети, ласто, у звук ми мукли: с рибизлом риме зрим о бодежу.
Врх суве воде зрак је жедан смук. Бомбардер, ловац, свиреп летач - скот! Аждахин пламен склупча се у звук што нафту лоче. - Куд би грешни Лот? дивото зверска, љубак ли је бес свирепства звонког!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Одједном страховит крик, пењући се и спуштајући, звук сирене, прелете преко језера. Има доста времена да су потмуло у ушима сви елементи из којих је састављен.
Лупај, Марија-Лујза ће изићи. Лупају. Као да цело језеро одједном долази до нас, тако ме тај звук сети на звук којим је рибар ударао жљеб у чамац, пре но што ће се отиснути. Лупају опет.
Лупај, Марија-Лујза ће изићи. Лупају. Као да цело језеро одједном долази до нас, тако ме тај звук сети на звук којим је рибар ударао жљеб у чамац, пре но што ће се отиснути. Лупају опет.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Мој жижак се гаси над отвореним списима једног руског светитеља. Груби кораци одјекују ходником, удар корака има звук између копита и чизме. Ногу је много као да пролази читав караван празним ходником са дрвеним подом.
Јер смо и постали од вишка који је завртео чигру наше телесности, па ћемо њено обртање и звук и сенку вратити, и никоме ништа неће недостајати.
књиге потом на лири твори звуке очи јој расту док у нас гледа и види слику која зури као што и лира више свој звук неће да преда тако и књига до врха пуна знака не одговара више и не пита листови се окрећу Слово само себе чита.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Као да чујем зричка; онда је умукао, па опет затреперио његов шум, али то као да није био шум, већ звук, који се понављао правилно, одмерено, као звоно. Па да, ту је било и стадо...
Живост је замирала и логором овлада тишина. С времена на време чуло се рзање коња, а из поља је допирао метални звук зричка. Звезде су невино жмиркале.. Готово да заспим, када ме пробуди неки шум око шатора. Неко задиже шаторско крило.
А кроз прасак топова и грмљавину неба, једва се чуо дрхтави звук трубе, позивајући предњаке. Као вихор, излетале су шесторне запреге из кукуруза, осветљене муњама, и у месту се
Кришом сам грцао и шетао крупним корацима по соби, да бих прикрио своју тугу. А метални звук челичних мамуза опомињао ме да сам војник, ратник, коме не приличе сузе. И са доста поуздања тешио сам их.
Ранковић, Светолик П. - СЕОСКА УЧИТЕЉИЦА
Знате ми смо председник, а ово нам је школски одбор. Учитељ промрмља нешто у себи, што је личило на звук: — А-а-а...
деце која их дочекују, петлова и друге живине која се спрема за легало; све се то спојило у један самобитни, нарочити звук који се носи преко воћњака и кућа, продире кроз густе облаке прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу
прашине, што су се понегде подигли, па се према сунцу преливају и светле неком љубичастом бојом, — носи се тај вечерњи звук и бруји далеко ширином, чак тамо до краја потеса, куда вијуга, зеленом долином, сребрнаста уска речица...
Из потеса долеташе некакав необичан за село звук, који постајаше све јаснији и одређенији — беху то звонца и прапорци на коњима.
онда ће ово бити«, вели жена у себи и прилази другим вратима. Не чује се ништа, ама баш ништа!... Стој, неки покрет и звук... као да се љубе ?... Јест, пољупци!...
Њих двоје седе на столицама једно уз друго, загрљени, приљубљени, опијени страшћу. И на јачи звук мучно да би овога тренутка сврнули пажњу.
зенице упрле кроз мрак у неке нејасне предмете, што се белуцају ту крај дебла крушкова, а слух напрегнуто лови сваки звук и покрет... Јест, познаје добро његов глас... Шапуће, али до њена слуха долази читава грмљавина.
Гле, љубе се... чује се јасно... О, сваки јој тај отровни звук просеца и прожиже живо срце, сваки јој чупа из срца делић по делић досадашње љубави И пуни празно место у срцу
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
платна) извезен златом наједном углу јазиџија - писар јаран - друг, пријатељ; драган јектати - пуштати јек, звук из себе, оглашавати се, одазивати се јеком; викати; јечати, стењати јектијаш, в.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био човек необично, код нас необично, лепог понашања, са ванредним чулом за звук стихова. Рукописе, дабогме, ни он није чувао. Ја никад нисам видео аљкавијег и ефикаснијег уредника од Бенешића.
Да дамо тачну слику мисли, што спиритуалније! Да употребимо све боје, лелујаве боје, наших снова и слутњи, звук и шапутање ствари, досад презрених и мртвих. У форми то није богзна шта!
Опет једном пуштамо да на нашу форму утичу форме космичких облика: облака, цветова, река, потока. Звук наших речи неразумљив је, јер се навикао на мењачки, новинарски, званични смисао речи.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Х. С.** м.) = пл. донті, р. дуті, гр. εμαυριζω 1. цанто, цантаре, провоцо, провоцере (ѕіц) к. З х б, звати, звонити, звук, звер, (В. Расрди се тигар звери љута. Ђ. Л. П. 18) = Скочи срна иза грма = зволити са „до”: дозволити (Н. 16, У 3. С.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
да преза од жбуња, почесмо да се осврћемо око себе и да очас управљамо пушчану цев онамо, откуд се чује какав сумњив звук, или се види гушћи заклон.
Сваки је расколачио очи и отворио уста тако, да су она готова сваког тренутка дати звук: а—а—а!... Доста је да вам кажем, да се у том допису најцрње напада наш господин капетан, а да бисте појмили сву
затресе, а људи, макар били у највећем послу, застану за тренутак и ослушну, као да први пут чују овај дубоки потмули звук. Он пресеца електричном брзином весео смех старица и укочи, као конвулсијом, њихова насмејана уста.
хе-хе-хе... Ђаволи смо и ми ђакони, и ако смо млађи... ЖИВОТ И СМРТ Одјекнуо је и умукнуо последњи звук манастирског звона...
оне ситне и јасне сребрне звуке, што излазе из многих звонаца, па се сви помешају и слију у један чудноват многосложан звук... »Јест, то су они !«... Живот се још јавља, да би што јаче изнео на видело свога противника, црну смрт.
Петровић, Михаило Алас - РОМАН ЈЕГУЉЕ
Такав је, на пример, у најновије време модификован Бемов апарат за мерење дубина помоћу одбијања звука од морског дна: звук од кратке експлозије, пошавши са брода, продире у воду, допре до морског дна, одбије се од њега и врати се на брод;
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне, У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје
Станковић, Борисав - НЕЧИСТА КРВ
А песма, звук тасова све јачи, све бешњи. Док једна, а то баш она која се тужила како је стрина Паса уједа, витка, црнпураста и
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук. Јер ми смо давно, верна драга, — је ли? — Искидали конце што нас вежу За простор,
да убеде, Да воде, — звуче тоном досадних перифраза; Ја не верујем више у радост ни у беде; Верујем у нâг живот што звук напуклих ваза Даје, у чулност своју и нагон што нам слéде И што нас гоне, муче, док не испију снагу И оставе нас,
Сањиво дише мелодија нова, Звук другог света, и ја живим њиме; Контуре земних ствари, среће, беде, Пред мојим духом једнолико блéде.
кише из врта се пружа Прозору моме, где последња ружа У болну јесен жалостиво вене, Док монотоно допире до мене Звук капи које о прозоре туку.
Распростире се кроз кристалне сфере, Кроз ваздух сув и бистар, из пролећа, Очајно тужно, сетно міѕерере! — Кобни звук смрти живота и цвећа.
ТАКО ЋЕ БИТИ Кад уз мутних дана монотони звук Празних нада ташти променимо свет, Наших тежња када прсне танки лук, Ми ћемо се наћи к’о роса и цвет.
нових дана стан; И у царству мира, где је сан и мук, Ми ћемо се наћи, као ноћ и дан, К’о драган и драга, к’о ехо и звук.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
У праскозорје сва четири звона огласише јутрењу, али им се звук једва могаше чути кроз вјетрењу хупу. Фратри, огрнути кабанима, протрчаше тријемом од цркве.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
Ова песма нису тешке речи Мада мало опор звучи густи звук. У њој нема капи која главу лечи И болне руке згрчене у лук.
Ова песма споро улази у тмину: Ја не видим више од ње помрчину И осећам само тешки тамни звук Како моје руке вуче у даљину.
Где је та кишна ноћ тишине, па нанула Ход кроз пусти ходник док не сташе? Куд неста давни звук од пада чаше?... Не само кости под земљом: и музика је трула.
О СЈАЈ СУ САМО ВРАТА КРАЈА Тај мук — да није звук без краја Што свуд сеже Па неки мир са криком веже Ил маглен дух са месом спаја?
Насмешен (ал и препун страве) Окрећем слух и бечим зене: Да ли то беше звук сред јаве Или је био јек из мене? И сад, док стојим на пô друма, Гонетам ту реч што је била И прошла мимо мога ума.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
одозго, по њему се слеже прашина звука, звук се цеди кроз мртве капиларе сувих храстових брвана. Он удише ситну цику и погубљено пискање бронзе и туча, и сам
Мислима брзо протичу дани кад је у његовој кући све прскало и тутњало од живота, рада и богаћења. Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Старац се придиже. Нешто је светлуцало из мрака. Убрзо оданде допре неки лагани звук. Ах, то је мачка прела! Старац се окрете ка дворишту, али у први мах не спази ништа.
Смешно се истежући, мачка је лизала реп, а сунчане мрле шарале собу. Сат откуца осам, па пола девет. Као да га повуче звук звона, старац се скотрља у сан. Ни сам не зна колико је спавао, шта је сањао...
њихове свирке, некакав моћник држао их је силом код себе, хвалећи се њима као ловачким пушкама или псима, мада му је звук њихове песме био стран. »Можда они и нису толико вредни хвале?
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Сима је пратио речи непознатог звука, навикавао слух на тај звук, те звуке, припитомљавао их за себе и сазнавао да сваки од ових говора има своју мелодију која, кад се докучи, открива
Терџуман неколико пута, узастопце, прочитава натпис на табли, ослушкује му звук, већ помало непознат, смисао му измиче, смисао се губи, као и при сваком понављању.
Почео је да се скрива и да у муљу, у прашини, у песку исписује те знакове који су, у исти мах, били и звук и име: аз, буки, вједи.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Заклањаш ми сунце, а дала си сама Сто очију моме срцу, и све путе Души, да би ипак сва нестала у те, Као изгубљени звук у долинама; И сто воља као белих јата к југу, Да сва на твој острв падну очарана; И сто вера да ти следе једног
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом Бога свог Ишту. Ал' тамо, Само Ћути распети Бог.
Кад се спусти вече, и врх тамних њива Беличасте магле облачци се гоне, И с торњева старих стане да се слива Звук побожних звона што вечерње звоне; У час кад завлада мир крај мене широм, И шума заћути, и занеми врело, И уморно моје
А наших срца један исти звук Бележи дражи и времена хук... Јер ми смо давно, верна драга - је ли? Искидали конце што нас вежу За простор, време,
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ја сам измерио дужине жица тог инструмента и нашао да оне, удвоје или заједно, дају само онда чист, угодан звук када те њихове дужине стоје у једноставним аритметичким размерама. Таква хармонија испољава се у саставу целе васионе.
стакленим реципијентом уверих се и то да безваздушни простор пропушта без икаквих сметњи светлост, али не преноси звук“. „Та није могућно!
чуло се споља врло добро чим се заклатило, али кад сам из реципијента изцрпио ваздух, онда се није чуо ни најмањи звук“. „И тај ваш доказ је необорив“. „При сагоревању троши се ваздух.
Обично би разговарали о дневним догађајима и о безначајним стварима, али њихови погледи и звук њихових млађаних гласова водили би засебан разговор који је изражавао друго нешто него изговорене речи.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
по којој моја расположења зависе, рецимо, од тога, на коју ствар заустављам свој поглед или какве природе или врсте звук или шум осећам око себе.
Јер не само свежина, већ споља не уђе никакав звук, нити жумор, нити мирис, ништа сем нешто више светлости и то уморне, суморне и мртве.
Наједном, тако заклопљених очију, замишљен и занесен, тргао сам се. Изненадио ме звук звона што је долазио са белим стадом које ми се приближавало и опомињало да нисам сам, као што сам мислио.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ћубио сам међу тим старим људима слушајући често сами звук њихових гласова и примајући у себе саму кору њихових разговора.
Извабио бих један звук и подметао му најразличитије садржаје: и гле — увијек је одговарало! Тон је увијек говорио оно што сам ја хтио, увијек
Гурао бих минималним напором, густирајући полагано, све до тачке кад ће превагнути — па трассс!... Један звук — и одмах олакшање! И недјељна сам поподнева, чини ми се, изнио из дјетињства.
Сваки њихов тон као да у себи носи присуство жице с које је потекао — уздрхтала жица која се претворила у звук а да при том није престала бити жица — и та жица у трептавој кошуљици свога тона путује зраком и увлачи се у ухо, као
Имам слабост за тај жичани звук старих клавира, који емоцији одузимље бујност осјећајног ексцеса и сваки реторички педал, подајући и најпатетичнијој
Појурио сам да се скријем у моју собицу, црвен до ушију. Страховао сам да чак и служинчад није очула тупи, мукли звук његовог брончаног пада. То је био једини пут у животу кад сам га зажалио, кад сам нешто топло за њега осјетио.
Изгледало је да јој нема краја. Као потоп. Најзад је замукла. Крошња брончане зуке, која као да није звук већ само голо трептање зрака, држала се још само око звоника; кроз њу су се залијетале са својим црним цијуком
воденичких точкова и с перима витким као Дијанин лук што промиче крез ладањски пејзаж аркадских лугова, уз пасторални звук постиљонова рога. Поиграмо се с њом у младости, кокетирамо с њом. Она нам је физиолошки доказ наше суптилности.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
опет не изјави протест; али оно унутрашње мучење остаде на души му и даље, кад се крстоноше кретоше и кад се јасни звук његове меденице стаде разлегати по питомим лукама и дивљим голетима.
Гле, и сад му допире до ушију тај чаробни звук: цин... цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се
цан... цин... цан... И он, харамбаша хајдучки, сав блажен, као невино дете, слуша тај звук И осећа како му се растапа лед с окорела злобом срца...
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Над земљом је сутон; а свуд по пучини Тишина се дигла да спокојством лечи: И у томе часу мени се учини, Да звук један дође, носи твоје речи. Звала си ме себи.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Он се поцепао уз парајући звук који је био налик на салву испаљену из мускете, коју су испалили неувежбани регрути. Мој отац је побелео од беса.
Слетање муве на сто моје уво би примало као туп удар. Звук кочије која би пролазила неколико миља далеко потресао би читаво моје тело.
У првом случају, звук је био јак у телефону, у другом је он нестао, као што се и очекивало две антене су неутрализовале једна другу али су
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Тај нож би се забадао дубоко у земљу, затим би се ударањем по његовој дршци производио звук, а дечаци су, лежећи на земљи. прислоњеним ухом, имали задатак да одреде правац и растојање звучног извора.
Вежбајући, постали смо стручњаци за ову врсту сигнализације. Запазили смо да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.
Запазили смо да се звук много брже простире кроз земљу него кроз ваздух и да чврста земља боље преноси звук од растресите, узоране земље.
Знали смо, према томе, да се звук произведен на овај начин на пашњацима у близини растресите земље у кукурузима, неће чути у кукурузним пољима.
Знали смо такође да негде дубоко у ноћи, када чујемо слабачак звук црквених звона у румунском насељу, око четири миље источно од нас, преко кукуруза на наш пашњак дува поветарац који
Како су у мом младалачком размишљању од пре педесет година, светлост и звук били доведени у везу са природним даровима који омогућавају међусобно споразумевање човека са човеком, животиње са
Он ме је лако уверио да је звук у ствари треперење тела. Његово објашњење било је у складу са српским песничким изразом који каже: ”Моје срце трепери
Зато је радо слушао моје приче о мом веровању да су звук и светлост само различити облици божјег говора. Али када сам посматрао снажне пламенове под Џимовим казанима и када
Српски хорови нису ништа мање вреднији. Ниједна музика нема такав утицај на наша срца као звук људског гласа. Сваки певач у тој великој поворци у Карловцима осећао је да даје свој удео у последњем опроштају од
Српски хорови нису ништа мање вреднији. Ниједна музика нема такав утицај на наша срца као звук људског гласа. Сваки певач у тој великој поворци у Карловцима осећао је да даје свој удео у последњем опроштају од
Ноћ се спуштала, а њена тишина будила је осећања која је могао изразити само својом фрулом. Кроз ноћ одјекну заносни звук фруле усамљеног чобанина.
фреквенцију вибрација виљушке. Када периодично променљива сила, рецимо звук, делује на звучну виљушку, максимално померање кракова виљушке биће онда када је фреквенција побудне силе једнака
Ћипико, Иво - Приповетке
Обгрлише се и, обгрљени, још дуго ослушкују јединствени звук борова—самаца око старога манастира... Сјутрадан, у сунцу, једри брод низ пучину прама непознатоме крају.
— Шест је година што га нијесам видјела, а десет је пуних што није у село долазио, — слушам у олуји меки звук старичина гласа. — Пошла би' га опет наћи, али не знам би ли му жени било мило видјети ме...
У побожним мислима и одрицању спуштао се у његову душу жељени покој. А кад зачу откуцаје сата, „блажене уре” , чији звук једва се издвајаше из хуке у луци, клече на голи камен и скрушено мољаше пригодну молитвицу.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
речи и започиње прави творачки чин, мука и радост конкретнога вербалног отелотворења: речи јесу и нису „тон“ и „звук“, оне прихватају „композицију“ и истовремено јој се опиру.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Стога се она и везује за тако ломне, тренутачне појаве какав је „неки глас” у циганској песми, „отргнут звук” у свирци.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
Х. ЦРНИ ЈАМБ СНА Ја после великог сна подузех пут тужан МАЛАРМЕ У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима У топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук.
Онда мој залута међу звезде крвоток. У уху звезда за сна тамни звук: зри звучни цвете тужним пределима у топлој кори мозга где ме има тај сан мој извијен у звездан лук.
Петровић, Растко - АФРИКА
Тај Каин, чији се дим није дигао небу и који сад лута мочварима. Одједном један далеки звук, сасвим слаб, као удар прстом у руку, који одавна чујем не дајући себи рачуна, доби свој смисао.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом, продирући у саму душу.
Турски убојни рогови имају неки за чудо меланхоличан танак звук, и тај се тужан звук, звонак и јасан као меденица, носио и разливао влажним јутрењим ваздухом, продирући у саму душу.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Нека хладна струја пређе преко нас и лице нам се ороси. Кроз маглу допре пискави звук трубе, као знак за јуриш. Потрчасмо кроз маглу, ношени заносом ко ће први да закорачи у своју земљу.
Сетили смо се да је данас недеља. — Па данас је Ускрс! — плесну се Лука рукама. Али зачудо, како је пријатан тај звук звона. Умиривао је просто нерве.
Предстраже се поздрављају и већ одјекују пуцњи пушака. Из некоје земунице допире отегнути, пригушени звук хармонике... Негде мазга њаче... Кроз саобраћајницу се чује звек нечијих мамуза.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Всјаки художник в својему дјелу Занимајет сја, а пастири в фрулу, Стадо по роснеј травици следуја, звук тихи дајут. Кол јего лучи сут превиспрени И досизајут ока в магновениј' Нашују земљу, јуже творјат плодну теплотом
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Виде Порок како рог двогуби држи. И кад грешном усном Врх свог рога таче, На једноме крају звук се Среће изли, Крик Греха на другом тутњаше све јаче. Цар стаде. До ножа прсти су му склизли.
Вековима тако кикоћу се они, Сплет њихов невидљив васељеном иде И, тек кад у нама звук срца зазвони, Њихове се чете оживљене виде.
у вас тонем препун снова, Мир пружате ми, докле из даљине, Преко гробова, кроз светост тишине, Кô позив чујем нови звук ветрова.
Ми ћемо отићи, носећи на шлему Срму ваших ноћи палу по гранама, А кад Господ дође, поверите њему Звук песама наших осталих за нама.
Срце звук песме што пожудно бије, Реч час заповест, час понизност слуге, Циљ си ком воде сви пути, све пруге, Пред ким се ништ
Кад с богова се буду венци спрали, Остаће, као сан на тиче мило, Звук твога младог срца што је било По својој вољи и по својој власти.
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Немојте рећи: „Овде почива Љубави наше увели струк!“ Не кун’те земљу, није вам крива — Стишајте јада ласкави звук! Немојте трошит руже убаве, Китећи њима мој вечит дом! Реците само: „Доста је славе — Веран је био народу свом“.
Ал’ онде, знајте, не беше роб! Убојне сабље кад потрзамо: Победа! Јуриш! Ил’, боље, гроб! Звук трубе, хуји, пољана јечи, Грми и пуца огањ и прах; Ћутећи стојиш, падаш без речи, Гинеш за народ, гинеш без стрâ.
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сагорети — пречистој дар. ТУГА У КАМЕНУ 1 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза; а дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.
И чудно, на рамену себи, светли свој сагледа лик. 9 Ни реч, ни стих, ни звук тугу моју не каза. А дýге свеудиљ неке небо и земљу спаја и спаја лук.
Јехова је то! (Девојке:) Силноме Богу појмо сад, Заиграјмо уз свирке звук На нови глас, на нови глас. Нека море и земља стрепе, Реке нек похвалом зашуме И нека планине зајече, Њему
Срце ми плам, срце ми плам. Запеваћу за Господа. О дане, де прени, славо моја, Леуте дај твој златни звук И певај Вечнога Што небу гре увис. В Вечни Бог је моје видело бескрајно. У срцу нашто страх?
Ћипико, Иво - Пауци
Вихор се спустио, настаде оштар звиждук и треска изљуљаних стабала, а кроз све то чује се звук великог звона што бречи на неверу... Чељад журно јури кући, гонећи пред собрм предљиве мазге.
Па и сада у природи ослушкује њене гласове, разумије их, а тужни звук што се простором разлијеже дира га до у душу. И као кроз вео ниже му се пред очима живот, пун пустих осјећаја, који се
Дјевојка попусти, ћутке иду низа село. Мрак их крије, а мало ко их срета. У ходу из даљега до њих допире звук хармонике и мијеша се са жалосним звуком вјетра.
'Ајдемо! — шапће јој, и руком је обухвати око паса. Већ се не чује ни звук хармонике, ни жамор чељади, а једнако иду напријед. Доље, код мора, инстинктивно нађоше заклоницу од вјетра.
— и наново је загрли. — Пусти, касно је! — и упути се узбрдицом. На равници до њих, кроз вјетар, допре јачи звук хармонике. — А што ћеш рећи дома, гдје си била? — упита је забринут.
А он, држећи је за руку, подаје се ноћи, ослушкује шапат око себе, и чини му се као да сваки њен поједини звук интимно увлачи му се у душу. Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете.
Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. — Како је у селу? — Као и прво...
Па онда зажели да у шапату ноћи чује и звук њена гласа — звук пун хармоније и сјете. — Како је у селу? — Као и прво...
Није требало! — понови и крочи боље, као да га весели звук звона на то нехотице нагони. Друштво часом застане да прими поклон од младога учитеља, који, збуњен, приђе к њему, и у
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Намеравао сам да их збуним. Мислио сам овако: ако се ниједан од мојих људи не помоли на бедему и ако никакав звук с ове стране до њих не допре, учиниће се тим дивљацима ова Кула као уклета.
Зачас је Дадара био пробуђен, тишином ноћи је урликнуо звук рога, поскакали су на ноге буновни војници. Згомилали се уз степенице на бедем, сударали су се у мраку, галамили,
Кад дрекала спопадну бесови, оштри зубе о кремено стење у пећини па отуда тај шкрипави звук који се каткад чује из дубине гротла и отуда, понекад, она бела пена што плива на површини воде Белог потока који из
Морам ли све време буљити напоље у ледени зверињак, чуљити уши да ми не промакне ниједан звук завијања, режања, бесног лавежа, самртног цвилежа, не пропустити ништа од грозоморне јаве, бити вечно затегнута струна
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
слаби и празан глас; Прошлост је протекла моја кô бурна планинска река, А с њоме радости моје кô рајски један час, Кô звук, изгубљен давно.
Симбол је и земља, и небо високо, А суштина оно што он собом значи. Тавни вео ноћи или светлост Феба, Звук који се хори из празне даљине, Одсев је истине, којој наћи треба Правога имена, потпуне целине.
И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји! Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак свêтô, млад, Спокојно, тихо
Под небом црне се ждрали, О пусте обале реке ломе се румени вали, И магла увија рâвни... У топлој његовој души Звук тајне, нејасне среће зазвони болно и драго, И вајар, несвесно чисто, у стару капелу уђе, Из које молитва бруји уз
“ И подне пристиже тако. Служба је свршена давно, И звук последњи звона одјекну јасно и равно. И народ из цркве наже.
“ И затим кô звук, кô мирис ишчезе у ноћној тами; Кмет, опет, с кметицом својом осташе у соби сами, Но кмет се пробуди ипак.
При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори! Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô.
При том се још нешто деси, што преврат у њему створи Он рог краварев зачу, звук му се по тами хори! Тај звук га у душу такну, и он се затресе лако, Неверство црње му дође, те букну у њему пакô.
Гледећи пред собом, смућен, огњено и бурно вече, Прикупи конопце снажно, пропе се и онда клече, И звук се проломи с куле. У томе истоме часу Одзва се страшнији удар у сусрет овоме гласу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Пространа и висока ограђена дебелим зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом
свима леђа и стаде, по великој школској табли, писати математичке обрасце које слушаоци почеше брижљиво преписивати. Звук његовог слабог гласа не стиже, кроз целу дужину велике слушаонице, до мојих ушију.
А она несносна хука умукнуће чим оставимо нашу атмосферу; у безваздушном простору, који не пренаша звук, наша ће локомотива онемети. Трећи знак! Завалимо се брзо у јастуке! Тако. Потрес је био неосетан. Ми летимо!
Овај простор око нас не пренаша ни најсилнији звук. У њему су падови метеора врло чести, јер им не смета никаква атмосфера.
Као Тамино и Памина, пролазимо кроз пару, кишу, муње и громове. Ви треперите целим телом, а ја чујем кроз грмљавину звук чаробне фруле. Ево нас у храму Изиде и Озириса, величанственијем него што га је замишљао и сам Шинкел.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Нико не зна шта је то, ако сам нема ту срећу и несрећу. Ја чујем Бога у свирци, али ако је мало јачи звук, мало нечист или пиштав, ја сав дрхћем и морам да бежим. — Једнако је молио да се тихо свира.
— Једнако је молио да се тихо свира. — Тише, још тише, да звук буде тих као светлост. Полако полако, с почетка неприметно, продао је Стефан доста земље, раздао људима без добре
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Сигурно по мирису — рече Лука. Чујемо звук неког звона... Сретосмо једног пешадијског потпоручника, који нам рече да је дат знак да официри иду на вечеру.
су војници неке клинове као пискове, па их завукли у цев, и када притисну рукама о надувени појас, онда се чује звук... Командант наиђе. — Господо, то није за смејање. Они ће тако покварити појасеве...
На осматрачници је било доста нас, и сви смо се напрегли да оценимо одакле допире звук. Али услед грувања наших топова и трештања експлозија од њихових граната, губили смо оријентацију.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Тај необјашњиви, кобни, и повратни напад удеса, Каткад на један једини звук или на сувише удахнути дах! Цело ми биће после дуго трпи од потреса, Гле, једину њу тих тренутака од мене не беше
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Звизну метак, чу се крик погођене птице и изненадни, оштри звук црквеног звона. — Гле, вратио се старац! — узвикну плећати сељак. — Али, што звони?
од сељака, а некоме паде на памет како би најбоље било да звоно затрпају у земљу: благословена је земља — упиће његов звук, ослободиће их. Предлог је у почетку, уз смех, одбијен.
Младић хтеде да се окрене и нареди му нека престане с шегачењем, али му из грла излете некакав отегнут звук који никако није хтео да се претвори у речи, већ је све више личио на блејање. »Шта ћу сад?
Звезда која је прва стигла на обалу језера чу некакав танани звук и зачуди се. У својој небеској башти много је тога могла да види или чује, али глас фруле био јој је непознат.
Одакле долази? Камо иде? Полако, задржавајући дах, прикраде се Звезда ка месту одакле је звук долазио и виде: седи чобанче, свира, гласањем фруле успављује ветар и трске, рибе лови.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
У пустој соби сам, кô сјенка бона, У себи слушам звук погребних звона И стискам срце јадно и кукавно. Вечери света, дођи! Тихо, тише!
Врх хриди црне Трне Задњи румени зрак. И јеца звоно Боно, По кршу дршће звук; С уздахом туге Дуге Убоги моли пук. Клече мршаве Главе Пред ликом бога свог — Ишту.
Пуна доброте тихе, благодатне, Пружи ми руку и кô сестра права Прича ми своје приповјести златне... Знаш ли звук харфе када подрхтава Од слатке чежње? Тако дршћем и ја На сваки глас јој до разданка плава... 1911.
гледа и слепи Од блеска што се свуд лио, Но ипак уза њ нимфа је била — Витез је женик, а нева вила; Ту цитре звони звук мио. То њене друге свирају младе, И с песмом коло се вије; Витезу с чуда и ум се краде, Па чвршће нимфи се свије.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Тај необичан звук брзо се појачавао и ускоро се претвори у снажно метално зврјање од кога затрепери читав крај. Дјечаци се почеше