Милићевић, Вук - Беспуће
Он убрзава корак, док непрестано јечи звоно, односи звукове у кланце, који их одбијају и сурвавају под своје ноге у Уну.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
суше: Та жена која памтивеком шета у разнобојним хаљинама душе, Сада у оркестру, у трећем реду Осмехом сенчи звукове виоле; Та слика-додир, још један у следу Додира који милују и боле. (12.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Трепте тихе воде, и с чежњом дубина Упијају у се звукове што жедне, Дршћући к'о круне воденога крина, Под дојмом блаженства мистерије једне.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Из те моје преосјетљивости за музику (или, тачније, за звукове) моји су у детињству закључили да сам јако наклон музици, и доследно, без сумње, за њу надарен.
Затим се постепено осмјелио, штипао жице нешто слободније и радознало слутио бојажљиве звукове, као да чека да ће му они нешто поњатно казати.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
самогласник о, који се пева са одређеном висином гласа, поред основног звука, рецимо сто вибрација у секунди, садржи и звукове који су умножак од висине основног звука, тј. две стотине, три стотине, четири стотине итд. вибрација у секунди.
Ћипико, Иво - Приповетке
што одскачу од осталих дрвета својим живим зеленилом, и што, и на најмањи лахор, пуштају од себе једнолике јединствене звукове. Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне.
Антица те звукове толико пута ослушкиваше, па и сада, из навике, устави се испод једнога да одахне. — Што си се сневеселила?
Пучши оживјела, модри са живо, а на њој игра сунце; борови уоколо избијају јаке звукове пуне живота, весеља, и над нашим главама пролијећy у ведри простор...
А неко женско, сигурно жена му, окреташе оргуље што од себе пуштаху разнолике звукове, час веселе час тужне, звукове каквих он досада никада није чуо.
А неко женско, сигурно жена му, окреташе оргуље што од себе пуштаху разнолике звукове, час веселе час тужне, звукове каквих он досада никада није чуо.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
речи овде наводимо, да у почетку поседују „основни тон“ песме, „њену композицију“, „па чак неколико првих стихова“ и „звукове стихова који треба да дођу“.
Ћипико, Иво - Пауци
Изашавши из вароши, престаде да грди и, мјесто, тога, поче сам са собом да говори. Застајкујући, ослушкује звукове телеграфских жица, и разговара с њима, а ступове обухвата обима рукама и грли као најмилијега побратима.
Из тих засјенутих увала к'о да слушаше умилне гласове и меланхоличне звукове, што некако брује, к'о пропратница сунцу које тоне у дубину жива мора.
и цвили вјетар кроз натегнуте конопе на јарболима, а шум што из отворенога морскога продора долази собом носи тужне звукове, к'о нечији вапај за изгубљеним и недостижним, и пролијета поврх њихових глава, даље у простор.
Млака јужина једнако се простором размеће, носи до њих шум отворенога мора и на махове јаче звукове хармонике што се, к'о дјетињи јецаји, немоћно губе у мрачноме бучећем простору. — Добра вам ноћ!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
бело тело твоје, тако пуно победа и небесних одсева, Свим завртњима, крцајући: тад ће из тебе, шкрипећи, Извући гласне звукове свих поморских напева.