Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Аа!...“ По тој самој речи, по самоме звуку, видео сам да је познаје — и то да је добро познаје. Ја сам то приметио, али мој побратим, занет својим мислима, то
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
умирени, сувише топли и сувише клизави, сувише празни и сувише згађени од блискости, док леже после оног у шкрипавом звуку грамофонске плоче коју почиње да квари иступљена игла, Бел Ами мисли о томе шта ли ради Пуфко.
ЦАРСКЕ МРВИЦЕ —Азра... — прошаптао је у слушалицу, уживајући после много година поново у звуку њеног имена. — Азра! То сам ја, зар ме се не сећаш? Ослушкивао је напрегнуто тишину.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
детињству, Ћопић је активирао и оно скривено, само њему знано лексичко средиште; па иако значења неких речи само по звуку или контексту слутимо, о некомуникативности се не може говорити; и најличнија лексика само је део заједничког
то немају никаквог логичног оправдања, у отпацима језичких процеса, у празним формулама говорне свакидашњице, у самом звуку појединих речи. Значење избија у току игре.
Милићевић, Вук - Беспуће
И ујутру, кад преломише ведрину сунчаног дана звона с манастира, томе звуку одазва се негдје дубоко у његовој души један одјек из младости, који га сјети мајке, браће и дјетињства, тога
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
- Кyћа наша мала у звуку траје, мада распаднута; а мирис њен ми, црнилом од зала, дошумив крепак, злати се и брчка од јутра раног па до
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
На једном месту помислих: овде ће ме сигурно змија ујести. И на том месту у полутами жбуна, по звуку звонком, нађох извор воде која се разлива по земљи, и тек пошто се укрстила са људским путем, постаје поток.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
давно напуштеног, куда Туробна се јесен распростире свуда, А кишне капи о прозоре туку У досадноме, једноликом звуку?
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
идејама ево, С мирисом облака и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На последњем звуку виолине Потражи ме, о потражи ти ме: Једног дана нестало ме с њиме.
и прашине, Али ти, којој сам некад пев'о, Када уздах твој се за мном вине На последњем звуку виолине, На последњем звуку виолине Потражи ме, о потражи ти ме: Једног дана нестало ме с њиме.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
до првих сазнања о звуку и светлости дошао сам на пашњацима свога родног места. Прве појмове о топлоти стекао сам у ложионици у Кортланд улици,
исто време проводио многе сате студирајући Тиндалову књигу ”Топлота као облик кретања” и чувена Тиндалова предавања о звуку и светлости којаје он, са великим успехом, држао у овој земљи почетком седамдесетих година.
Ћипико, Иво - Приповетке
— доврши старица тишим гласом. — Али вам је жао умујети? — опазим ја под утиском пошљедњих ријечи, осјетивши тугу у звуку гласа старичина: . — Да ми није жао? Нека ме овако старе, само да ми је живјети! Да је могуће увијек живјети!.. .
— Налази ли киша, налази! — рече Илија. И настави. Мајка га погледа и, гледајући га, чуди се звуку његова гласа, и у очима му као види усељену беду. — Да, соколе, да сјутра кући кренемо... Слаб си! рече му тише....
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
маску одмереног, сигурног понашања, њему се из дубине отме необична слутња: „Понеки пут, у неком гласу, отргнутом звуку, као да наиђе на то: - А! де то! - И ништа више не да до само то.
Најдубље потиснута, најнеодређенија чежња, коју је Јовча налазио тек у „неком гласу”, „отргнутом звуку, и коју је могао именовати само као „то”, води дакле у најстроже забрањену област - у инцест.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
избацујући из употребе сва она затечена ћирилска слова која у српском народном говору нису одговарала неком посебном звуку. Увео је правопис у којем написана реч прецизно одсликава изговорену, по начелу "један глас, једно слово".
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Али где је земља лепа? Где је степа?... Ој, Козаче, бојни брате, Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задршће са усана Као жеља усијана...
Ћипико, Иво - Пауци
— наговара је и мајка. — Срамота је одбјегнути овога човјека. —Реци јој и ти, Раде! — моли Радивој, а осјећа се у звуку гласа да је дирнут. — Ја јој не браним. — Па се смисли и вели: — Иди, Цвијето, иди, сестро! ...
У њој је нешто тајанствена, заједничкога са морем и пољем, нешто што му се јавља у звуку њенога јаснога гласа, у скрушености њена погледа, нешто што се стапа са свјетлошћу дана и непрестанце над њим трепери
А дајем ти за нашу љубав, не за друго! Љуто би ме уцвијелила ако не узмеш, — говори јој он гласом у чијем звуку осјећаше се љубав и самилост; обгрли је и тиска јој новац у руку. Девојка се не брани, али неће новаца.
У ноћи тога дана није оком тренуо. На махове долазила је она преда њ, у мраку; осјећа је у кретњама живота, у звуку гласа, у незаситној чежњи ока. И чежња за њом трга га и баца у очај.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Где је степа?... Ој Козаче, бојни брате! Познајем ти тешку муку И по песми и по звуку, По узвику и јауку, Што задркће са усана Као жеља усијана… Певаш песме тужне, миле, Од љубави и мегдана, Па се
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
— Лези, лези! — чули се повици. Пешаци припуцаше из пушака. Лежемо на земљу. Али земља тврда... По звуку мотора осећамо да је близу, готово над нама...
По правцу како је запарало земљу, затим по звуку са које стране допиру пуцњи, извели смо закључак да се та хаубица налази иза једног гребена, који је имао облик
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И живи од пабирчења осмеха Као од два-три зрна пшенице: Не нађе у тајни греха Чари, па бескраја не нађе у звуку меденице. Спрема се да умре. А душа му је жалост и тад бескрајна: О, кад би била бар пратња сјајна!
Од љубави, У пролеће или у јесен Смрти димњачке звон чућете; О баснословном његовом звуку крикнуће све страсти, мржње... Ко? Декамерон!
Ни спустити поглед свој, премда стрепи да ћу проклети: Не повери узбуђења јед покрету провидном ни звуку. Зна да верујем у халуцинације, крвоток, ране и у јад, У једног себе истинитог и неразлучног, У дизања, отупљења, у
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сви му вјерују. Мајстор Мачак је у њиховој дружини специјалиста за све врсте оружја. По звуку погађа да ли пуца пушка, ручни аутомат, пушкомитраљез, тешки митраљез, бацач мина или топ.
Шта има љепше него по звуку једног јединог откотрљаног каменчића погодити да се неко спушта низа стрмину, наслутити да иза густе живице неко сједи
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Дока је увек умела некако лако и вешто да намирише где је добро друштво, било по каквом мирису од пржене кафе, или по звуку од цврчања на тавици, било напослетку по папучама и нанулама поређаним испред неких врата, — што је за њу увек био