Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Месечина као дан. Издалека се чуо лавеж паса, све се друго умирило, само понека врулица својим сетним звуцима просеца нему тишину. После тога занеми све, и човек и животиња; само што се ветар каквим увелим листом игра!...
А после чух његов тужан глас где ми у испрекиданим звуцима приповеда несрећу која се догодила: „Грлице, мене су ранили, баш кад сам похару извршио...
Црњански, Милош - Сеобе 2
Па нас испуњава неким шапатом и звуцима, за које човек не зна, ни шта кажу, ни зашто нас покривају белим цветом багрења, ни откуд долазе. Да ли са звезда?
Ноћ је, међутим, опет пролазила, полако, кроз башту, испод његових пенџера, својим, нечујним, корацима, својим звуцима, за које се не зна откуд долазе и како допиру до наших снова.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Притиснути недаћама, Ћопићеви сељаци умеју да се радују ситним променама којима је испуњен дан, да се веселе тајним звуцима и преливима боја.
Милићевић, Вук - Беспуће
срџбе ни злобе, али није то била она добродушна, бујна и густа киша која се слијевала с уживањем и кликом, у пуним звуцима, послије сушних, изгорјелих дана, у њедра загорјелих и окорјелих поља.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
А часови струје монотоно. Тужбе ветра у гранама голим Са звуцима мог срца се друже. За све које волим — бол и страва, Немир живи; а њих можда трава, Мир жељени с неба чува плава;
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Небом се разлеже звук манастирских звона. Бог. Ослушкује страх у звуцима звона и Тишини земље под собом. Сама рука се покрену и начини крст на лицу. Туђа крв лута његовом авлијом.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
У тим искривљеним звуцима су претња и страх, и Сима види како је благост дана одједном сва напукла. Убрзо се чуло да је ту, на падини, код
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
И с лиром и тугом својом остави пољане родне И вале Јадранског Мора здравећи звуцима сетним, Хипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о бајној земљи и њеним пољима цветним.
се у сну очаране шкољке; Издише површјем, к'о од злата пена И с немоћи тихом једне слатке бољке - Дркће месечина звуцима Шопена. Св.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Она говори нашем оку размерама, оличеним у грађевинама наших храмова, она шапуће нашем уву звуцима лире. Ја сам измерио дужине жица тог инструмента и нашао да оне, удвоје или заједно, дају само онда чист, угодан звук
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Где нема зала. Са заносом неким Ја често идем из тужних долина Негде, далеко, са звуцима меким, И ту смо срећни ја и виолина.
Где-где само суве сенке голих грана К'о костури од живота, мртвих дана. Свуда земља; видик пао. Влажна тама По звуцима, преко мира, лежи, спава. И тишина у долини заборава Мирно труне. Нигде ничег што се буди. Сумаглица. Ноћ без неба.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
великим људима са Тринити колеџа чије су сенке лебделе изнад овог тамног дворишта, уживајући у божанским зрацима и звуцима који су се ширили из историјске капеле, где су се некада молили Њутн и Максвел.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
године, па додаје: „Његове личности слабо и говоре артикулисаним звуцима; оне имају свој мишићни језик. Кад човек чита његове приче, изгледа му као да гледа какву пантомиму”.
Краков, Станислав - КРИЛА
Тада су ови, пробадани звуцима и погледима, прсили своје теретом увијене груди, и бесно ударали по камењу поткованим цокулама.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
— Зито, зито! — Виве ла Руѕѕіе! — добацивали су Французи. Гласови људи на разним језицима, измешани са пискавим звуцима трубе и потмулим ударцима добоша, сливали су се у општи, раздрагани шум, од чега су лице и очи сијали.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
печурке, громом погођено рајско дрвеће, рајска бара с рајским жабама чије се рајско крекетање меша с осталим рајским звуцима. Нађем странчицу на којој расте припроста но рајска бујад опојног мириса, извадим нож и очас нажњем нарамак.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
1886. ГОСПОЂИЦИ Н* Поклоник муза, ја и сада Звуцима лире здравим вас Из околине шумна града Што славом својом дичи нас.
чаробну песму у славу невине Хеле И с лиром и тугом својом остави пољане родне; И вале Јадранског мора здравећи звуцима сетним, Ипоник у Рим се крете. И, ево, усамљен сада, Он сања о даљној земљи и њеним пољима цветним.