Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Где непроходне шумске пагоде Држе у небу звучне сводове; Где дају, као светле јагоде, Све тајне сунца своје плодове.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Војислав Илић рекао је доцније за његову поезију: К̓о звучне лире страсни звук, Очајно, страсно бруји. Јакшић је поређен са Бајроном, који је на њега утицао и као на песника и
Лалић, Иван В. - ПИСМО
призоре у духу, Неувежбаном да свари, да схвати Ограничени бескрај; море траје у одломцима, у блеску, тишини Паслике звучне слеђене у слуху После олује; и не можеш знати Ни право, тајно име тој модрини, Па кажеш: море, а мислиш на свашта, На
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
Од шкрипе точкова колских. Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Гонећи весела стада, Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира; А његов космати пас, подвивши репину, лено Корача упоред с њим.
Сама сам била сред гомиле хучне; Морила ме је чама и досада, И вређале ме речи песме звучне; Повратку бејах и самоћи рада...
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
значи да Земља реагује на електричне вибрације одређене фреквенције исто као што звучна виљушка реагује на одређене звучне таласе.
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
могао а да мајци не испричам моје откриће о светлости, о томе да је светлост треперење електрицитета слично треперењу звучне струне, како је то опевано у њој познатој српској народној песми: ”Моје срце трепери као милозвучна струна на гудалу
Ево те аналогије: Ако прстима стиснемо кракове неке звучне виљушке, а онда је пустимо да слободно вибрира, њени кракови ће се вратити у нормалан положај после неколико
Због реакције простора долази до појаве звучних таласа који се зраче у околни простор. Крутост и маса звучне виљушке одређују периоду вибрација, тј. висину тона виљушке. Признајем да сам током свог живота тј.
Неки од њих су се бунили сматрајући да деловање звучне виљушке није ништа лакше разумети него рад Херцовог осцилатора.
Још онда сам довољно добро схватио рад ове свирале па сам њено деловање касније повезао са радом звучне виљушке. Разумео сам рад звучне виљушке јер сам разумео рад свирале.
Разумео сам рад звучне виљушке јер сам разумео рад свирале. Школованом Американцу, тврдио сам, не би требало бити тешко да схвати рад
Упоредимо сада кретање звучне виљушке после уклањања прстију, са електричним кретањем када се пробије ваздушни процеп и спречи деловање генератора.
звучних таласа у ваздуху који окружује звучну виљушку, доказ је да околни ваздух има удела у одређивању кретања звучне виљушке.
процепа код електричног осцилатора и престанак деловања побуде генератора, аналогно је уклањању прстију са кракова звучне виљушке.
И као што краци звучне виљушке, после уклањања прстију, не могу остати у напетом стању, тако исто и електричне линије сила, после пробоја
Али куда је отишла енергија? Ово питање је исто тако важно у овом случају као и оно у случају звучне виљушке. Старе теорије електрицитета одговориле су на ово питање на један, а Максвел, инспирисан Фарадејем, на други
Херц је први доказао да део енергије зрачи у простор, на сличан начин као што енергија звучне виљушке зрачи у виду звучних таласа.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Али они су остали насмејани, као да пркосе смрти. један другоме су придали звучне титуле „грофа“ и „барона“ и себе су изнели на висину Могленских планина, одакле немарно пљују на целу позадину...
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
и нашто звуци, Кад чујем шапат твој! О звучне струне немирних дана! Чувајте слатки глас За поздрав дана, кад зора рана Истоком распе крас; Па сву ноћ будан кад
Гонећи весела стада Безбрижно пастир млад у звучне двојнице свира, А његов космати пас, подвивши репину лено, Корача упоред с њим.
И само ветра бурни хук, Над гробом који хуји, Кô звучне лире громки звук Очајно, страсно бруји! Тамо где мирта шири хлад И време блажи груди, Љубишин призрак свêтô,
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
рад твога лика жртвовах оне сне Цео дан остах скривен укочено мотрећи ти ход Потом бих ноћу беснео дивље, викао звучне речи И међ онима што ме коре не бих разазнавао род Једино бих се трзао нагло чувши матер да јечи Јер ја сам и њу,