Дучић, Јован - ПЕСМЕ
И то звучно срце када једном заспе, Свој бол откуцавши силним ритмом свега, Неће бити страшног престанка за њега: У звук и у
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
у плишаној сали једног биоскопа који је мирисао на ментол бомбоне и носио звучно име »Империјал«. Ухвати ме паника када се само сетим колико смо времена до тада пропустили нас двоје. Одри и ја.
Лалић, Иван В. - ПИСМО
фром Верона Једно од лица у оркестру, наглом Вољом тренутка изоштрено јасно У фокусу; то лице што се сагло Лако над звучно тело благогласно Виоле боје тамног меда; лице у овалном оквиру дуге косе Што ко да хоће да окрзне жице, Овлаш, кад
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
А мисли где су, шта су осећања? ИИИ Растројство звучно пуни се озоном. С тишине слушам преслицу слободе. То није дозив виком ни паролом да придев сазри, глаголи да роде
Растројство звучно пуни се озоном. о чиста коби, изван голе лажи спиралу твоју милују пејзажи! У фрулном стању не жуборим колом, но
У фрулном стању не жуборим колом, но трпим напор брда што ме гута а тамјан нуди путнику без пута. Растројство звучно пуни се озоном.
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Острво се купа у првом расветљењу. Све је чедно, чисто и светло; звучно; као да је стварање света тек завршено. Жене су у грдним покретима с једне стране улице на другу, спремајући се на
осветљава нагло, одједном, нешто што ја на дану нисам уочио, јер је сувише много предмета било заједнички осветљено и звучно. Ја сам знао цео предео а ипак ми је само муња показала онај градић у другом плану, иза језера.
осветли одједном цело једно трпљење; трпљење у томе човеку што виче, што је био загубљен у тој гомили и сада одједном звучно издвојен једини, једини је присутан, једини у овој природи, над црвеном крвљу коју губи, над водом, над биљем, у
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(Мисао и говор) 53 — Царски је град са седам врата: на двоја улази све лијепо, на двоја звучно, а на једна слатко. Четвора врата су увијек затворена?
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Певао је млад, чист глас, звучно, раздрагано. Песма, широка, слободна, разливала се чудно из оквира баналнога мотива и, још у постељама, суседи су
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
По сто миља, веле људи, Прелетите за час бесно; Зар се не би то орило Хучно, звучно, урнебесно? А ви тако мирно, тихо Пролазите простор свети, Та већи се шушањ чује Кад мушица где пролети.
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
УТВА Дај несаницу гране с које слете Звучно у дане последње и тужне Златокрила које не могу да се сете Црне шуме иза главобоље ружне.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
По долинама пустим Умукô људски збор. Само Дунаво шуми у мраку и самоћи, Ил' каткад одјекне звучно протегнут, јасан глас; То рибар рибара кличе по тавној дубокој ноћи, И њихов сурови усклик долеће чак до нас.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
Али црвена светлост дома где се не враћа, И крепко тело још звучно од химни и покрета Побркаће ме код начела и каљача, Побркати - ха дивоте! - и отуђити од света!