Матавуљ, Симо - УСКОК
Поњекад звјерад узнемирује тишину. Вукови се извлаче из скровишта својих, те се примичу ка торовима; пси буде пастире, а ови сипљу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Хе, моја браћо, ја више нијесам курјак, него хаџи-Вујо, пак ми сад треба да пређем у планину и да научим сву звјерад да овце не кољу и исану зло да не раде.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Нико меда отле јести неће. — Гониш камен бадава уз гору. — Старо дрво сломи, не исправи. — И звјерад су исто као људи, род свакоји своју вјеру има; за кокошку и орла не питам, но што стрепи лаф од гуске, кажи!
и ломјава, стаде писка, капе попадаше, стотина их испод ногах оста; све се наби, да кркнут не може, као стока кад је звјерад гоне. Те ми опет сјутрадан на игру, кад у кућу нигђе нико нема, но је пуста кућа затворена.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Ту се отискоше у великим лађама. Једрили су дуго; таласи, као гладна звјерад, јуришаху на бродове. Кад се почеше искрцавати, чим они ногом крочи на земљу, учиње му се да је врела, да му табани
Да их је ко из далека гледао, не би могао разазнати бјеху ли људи или планинска звјерад. На вршини стадоше. Под њима, друга страна бријега, бијаше прилично заодјевена.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
рече: „Моли Бога ђе се моја матер није дома намјерила, него пошла да биље кроз гору бере да њим младиће замађијава и у звјерад претвара, као што је учинила свијема онијем који су ме просили и тебе умало не растргоше да ти Бог не поможе; него
у главу, те ће у гору побјећи, и кад се у гори нађе, већ се дома не врће, него ће се самодавити у пустињи или ће је звјерад растрћи; а када дође они чоек, оно је царев син, рећи ћете му да је сама побјегла.