Употреба речи звјерке у књижевним делима


Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА

Ако овђе заноћимо, неће ниједан жив осванути — поклаће нас звјерке. Не потраја дуго времена, угледају кућу на вр'у једнога брежуљка и упуте јој се.

На то ће војник њој: — Бако моја, ноћас немамо куђ камо, но да останемо овђе или да нас покољу звјерке; па ми је — вели — опет милије да ме и 'ајдуци посијеку, неголи да ме потежу звјерке кроз планину.

останемо овђе или да нас покољу звјерке; па ми је — вели — опет милије да ме и 'ајдуци посијеку, неголи да ме потежу звјерке кроз планину.

Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ

А овдје могла би пити сва чељад што је има на свијету, и сва стока што је људи држе, и све звјерке, и све тице, па не би отпили толико да се позна!... — А каке су оно тице што лете тамо амо над водом?

Ћопић, Бранко - Орлови рано лете

А кубура? Кад она груне, сам би ђаво побјегао. Мачак нанишани у хрбат звјерке, затвори очи и повуче за обарач. Кврц! Превари га вјерна кубура, не опали.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности