Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
ШУЛОВИЋ: Суха је биљка то, Згажена — Снажнога стабла само пепео, Па чека мирно да га развеје Ветрића слабог несташна ћуд. — О!
Настасијевић, Момчило - ПЕСМЕ
Сâм ја. Топле пониру реке. Миришу на љиљане што прецветали лане. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. Шта ли се њима снило, па теку насмехнуте у тамни дол? Сâм ја.
Сâм ја. Настајем чудно из овог нестајања, сном те дубље ме све буди. Сама згажена биљка златан отвара цвет из ожиљка. БИЉКАМА Влижи се. Златна одора на њој. Смрћу позлати.