Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Приђе Ђорђевом столу и зацерека се: — Ја сам цар-царић, ухватиш ме за репић! Ја сам дворски сат! Цик-цак! Згађен, Ђорђе гурну сто на њега, а овај побеже под суседни сто.
Право је да и мене неко угреје. Ради тога служим. А што певам, ја нисам крив. Никола, згађен, устаде и пљуну: — И ти си човек!... Мишу! — стресе се и изјури напоље.
“ А удовица би једва дочекала његову клонулост, изговарајући се да је деца чекају; он би остајао поред млаког лежаја, згађен и пуст, задовољан што је отишла и што је сâм. Био је слаб и мек као поњава.