Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Око твоје беше тада чисто, Лице свјеже као цвеће исто. Ал' поред пута тополицу једну, Оборену олујом, ти згледну: На гранама листова ту пуно, Дуб изнутра сасвиме иструнô: „Ацо, брате, ето мога здравља, О, не вјеруј моме свјежем
када киша летна Доле на њу из облака груне: Главу диже, ал' не може сретна Да подигне од големе забуне; Ја је згледну па обори лице На ту земљу пуну љубичице.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Изађе девојка Марија из куће пред њега, сусретну га и лепо дочека. Згледну је он, о, виде да је сдетна! Врло му тужно би и одерти се што не може бити.