Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— викну кондуктер. Не могадох више. — Чекајте... изгледа ми да ви нешто кријете од мене? Они се згледнуше. — Овај, па што ниси тражио одсуство да присуствујеш сахрани твога оца? — Појма немам... Како... отац!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
и заова, па све троје онога часа као да цури на лицу прочиташе што јој бјеше на срцу; сердар се сјећа како се женске згледнуше. А кад троје по некоме маломе биљегу једанак нешто наслуте, е тад је по прилици слутња основана.