Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” Кад мој отац наиђе покрај заседе, онај један Турчин опали и Живка убије, но они други промаше мога оца и не згоде га, већ побегну у поток, пак у Ваљево.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Схватајући реализам као причање онога »што се сваки дан виђа у овоме шареном свету«, он је надуго и прозаично описивао згоде и незгоде обичних живота, негујући увек пригодну патриотску и политичку поезију.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Нека пљуска, нека воде, Нека грома и ветрине, Гора има красне згоде, Има стене и пећине, Ту ћу, мила, да се скријем, Па олуји да се смијем.
84. У шест сати по њу оде, Но да вргнем све накратко: Он ужива сваке згоде И проводи младост слатко, Ни потури бела данка Без љубавна без састанка. 85.
Само брже, ето згоде! Часак само, па све оде, Небо, земља прима своје, Па у миру срце твоје, Мирно, мирно заувека — Но што стоји, што
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Угуши све што беше. Али ето сад, од неко доба, опет он, тај исти Стојан, гледа, вреба згоде да се с њом нађе, види и разговара. А она не може да га гледа ни да слуша тај његов мек, више женски глас.
Набрајају јој поједине згоде, речи његове. Памтио се до ситница његов живот, и пред Аницом се само о њему говорило. А она, Аница, дете, данашњица —
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Та се навала морала одлевати, да је не потопи као поводањ, да је не угуши... А »мало маче« пред њом. Ето згоде! И тета је волела искрено. држала је да се нигда неће растати од своје љубимице. Кад би помислила што тако...
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
„А како се ти накани?“ Игуман стаде да прича колико је конака ходио — и друге све згоде и незгоде његова „путешествија“.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Кућа ти је сад најсигурнија, а после, ја ти нисам ни казô... имам ја у мојој кући добре згоде... Хајд’ сад, па жури. Ђурица окрете у шуму, али чим се толико одмаче од Вуја, да га није могао чути ни видети,
види се на истом месту то исто прозорче, а ником не може пасти на ум, да су то два прозорчића, између којих има добре згоде за прикривање свакојаких људи и ствари.
— Ене де, одкуд ти то?.. Е јеси мајстор!... Ко би се тога сетио... — Кажем ја теби да код чиче има сваке згоде. Истина, ово је мање од оне твоје апсане, али ће се ту наћи лепших ствари но у апсани. Хајде, провлачи се.
»Ево згоде — помисли ОН — до мрака ће морати макар једном доћи на извор, па... само да је видим, макар из какве заседе, прикривен.
Ћипико, Иво - Приповетке
Поганлук, па ето! — заврши. Преко пуне вучије вода се залева, а они још стоје. —Гледај тамо згоде! — као пренувши се из миси Павле вели јој живо и показа крстом руке на оближњу шуму.
Миливој погледа на Арнаута. Мора да води о њему бригу. Да је сам, ето згоде да са дечацима пође на конак у заселак. Чисто се зажелео домаћинске куће. Не може да се одлучи, колеба се...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Све до Паланке... А онда ће га звати муселим, Кога у свему мораш слушати. Па буде л’ згоде да га вежете, Веж’те га одмах!... А не буде ли, С муселимом се лепо саветуј, Па за њим журно сви у потеру!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
” Па затим у свој свилни шатор оде, Куд Топлица и Косанчић га прати, И њима рече: „Ево, браћо, згоде, Смертју се само може смерт отерати, А дух пун жара, чести и слободе Не трпи љаге, нит ће врагу дати Да
Ћипико, Иво - Пауци
Ову ће своту убиљежити на Петрову рачуну, на његову корист, а за друго причекати ће га до боље згоде. Илији се душа кидала кад дознаде за продају.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Данима смо уз вино препричавали своје згоде. Сваки од нас је с њом имао незаборавни доживљај, неко у житном пољу у долини, неко на ситном моравском песку у данима
у окршајима с њом, претеривали наравно у својим приповестима, гргољали смо, прдели, хрипали од смеха, причајући згоде са тих састанака, али никад се није догодило да се неко замери свом другару због ње.
Дакле, све саме згоде, чудесни крајеви, богати градови, свакојаки плен. А шта је, у ствари било? Биле су досадне сипљиве кише, ноћи у
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Тако и остаде. Нико не прочу ни знаде. Ама Бог за тај његов посао на све се војиштане врло расрди и до згоде остави кад ће им то с временом отчалити. И ту крађу пројавити на мејдан.
Чувење до памети стоји. Несита је велика арждаха човечаско лакомо срдце. [Свак] смрт своју са собом шика до згоде. У клетви благослова не бива. Где ли је икад то с туђих суза ваљала подужбина? Од добра отпали, а на зло пристали.