Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
се на једном брегу у планини наднели над турски шанац и тучемо у шанац, и добре пушке лепо у шанац добацују, а која згоди, убија.
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Он је често походио села, али се увек дешавало да Вучевицу обиђе; није му било по згоди да сврати и у њу. 3атим је настала добра част. Јело се и пило скоро до заранка.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
његов што осуши, Мишљење мени одузô је свако; И затим с једним помислом ме скруши, По сред ме срца уједанпут згоди: Ко зна, међ живим да ли т' она оди? 41.
“ И Васа трже, ма слага му око, Он Стојана нам претури високо. Тад Стојан пушку своју малу пали. И добро згоди, на земљу га свали.
То бија некад, бија тад, Ти, брате Симо, збогом сад. К Радишићу: Ти, други брате, амо оди, Кадикад истина се згоди Да гледамо се намрштено, Но ведро небо гледај ено Ни оно увек није зрачно, Одело каткад узме мрачно Облаке
Он устави претила дорина, Пушку малу на Србе обара И погоди једног сред недара; Ову баца, другу пушку вата, Згоди другог сред белога врата. Али трећи Србин пушку вати...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Појаш', Марко, твојега Шарина, од оружја ништа не узимај до твојега тешка шестоперца; њим Алију згоди међу плећа, па му на част Пророк и хурије!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
— Кратак је дан, али је дуго годиште. — Нико не зна што носи дан, што ли ноћ. — У час се згоди што се у вијек не згоди. — На хипу се вријеме врти. — Сад је сад, сутра бог зна кад.
— Кратак је дан, али је дуго годиште. — Нико не зна што носи дан, што ли ноћ. — У час се згоди што се у вијек не згоди. — На хипу се вријеме врти. — Сад је сад, сутра бог зна кад. — И ово ће се „данас“ сутра звати лане.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
Ма куд се возио и ма по каквој згоди, у мени је нешто кликтало, циктало, лепршало крилцима. Вјеровао сам да бих могао бити пјесник кад бих се само
Нушић, Бранислав - ГОСПОЂА МИНИСТАРКА
ЖИВКА: И сад, је ли, и сад нисмо више министри? СИМА: Дабоме да нисмо! ЖИВКА: Господе боже, зашто ме згоди тако душмански кад сам ти палила свећу свакога петка! (Сими.) Је ли ни фијакер, ни ложа, ни салон-вагон...
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
је чукнô чудне новости: Кô да си ти и Шероглића, После, Продана са Ђенадијем, Па и остало робље царево У разној згоди с твојим момцима Из тврдог града вешто украо?... ГЛАВАШ: Хм!... Чуо је?...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Кад сам овако на згоди да опишем шта се одјутрос десило. Пошто се јутрос с пуковником Комаровом одвојисмо од ђенерала, и у пратњи десет
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Боље он један. Ако је правда и божија воља, погодити хоћеш!” Плану и састави нишан, и згоди удаљена старца. Паде, и с душом се растаде; црна га покрила земља. Опојан он је у спроводу цркве и закона српска.
И заклетву одржати; Ал’ ако се ипак згоди Те се како избезумим, Ил’ се удам преко воље, И ти ми се онда јавиш У по прве моје ноћи, Ево тврду реч ти дајем
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
касабама и градовима, по механама и хановима, на царским друмовима од Босне до Цариграда, говорило се и причало о згоди и направи Реље Кнежевића са Змијања. Велика је снага и задруга у њега била.
И Турци би се и чаршилије дивили И чудили згоди и богатству Рељином, а у његовој души дизаше се сласт и топлина, свијетла и мека као незнана пјесма без ријечи што се
Ћипико, Иво - Пауци
се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним народним капама: хоће да изненаде попа Врану, који у свакој народној згоди на тај начин даје одушка своме , домољубљу.
Најпослије замоли га нека се заузме да их се у овој жалосној згоди грђе не уцвили. А платиће, поштени су, заврши. — Ја се не противим; за спровод не марим, чекаћу...
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
у опасности бити виђаше, ободе свога коња преко, управивши пут бесном том зверу; на њега стрелу пусти, и тамо га згоди гди је најнужније било за оборити га на земљу.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
рт стријеле одмах кроз мекани кроз врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу јествине
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ОТКРОВЕЊЕ ЈОВАНОВО Самосам стајаше на једноме месту. Згоди му се у свету недељу: На пољу стајаше молећи се Богу. После, нешто се био врло замислио; Кано да се је изумио.
Пак Давидов син Соломон, кад по своме оцу оцари се, како божији пророк, знао је чија је оно глава. Једанпут му згоди се лепим временом са свом својом војском у шећњу напоље из града изаћи.
може здесити куд би пак излезао, та и врти се там-овам силовито навирући куд би прошао: зато потреса земљом, докле куд згоди коју дупљу те опет излезе напоље.
Пак згледа га неки Арапин, Турчин; из лука са стрелом стрели к њему, те га згоди баш у раме! И таки пљусну крв тећи из рамена образа Теодорова.
Једним часом згоди му се, оде у топлицу купати се — оста за ругобу, омахнити и образ му се промени. И толико времена се лута, претуца
Ето ти једанпут, несрећом, случи се цару преко мора ити, а он се не згоди онде. Галија се отиште, он после стиже. Рика и рика да се врате по њега узети к себи.
И доиста, ништа то с другога не згоди се нам него право нашега брата крв личи на нас! И она овде нас доведе да изгинемо сви широм, јер ми смо њему баш тако
« ТИРСКА БЛУДНИЦА У Тирскоме граду је био неки хармицар именом Мусах и згоди се јему бити у неко доби међу многи трговци узимајући од њих десетак. И у томе се задоцни тамо.
То се згоди оним хвалиоцем, што са суха бијаху навалили изсобарати градске стене. А на мору што им бише с Татари оправне чунице за
Тако се им то згоди ка некад давно при Мојсеју што се је Јегиптеном било случило кад су у потеру ишли за бежећим пешице израиљским народом
И то за дивно чудо с Богородичине силе згоди се видети те и мала деца и жене посукташе се за Татари с камењем терати их и ш њима се помешаше тукући их и гонећи.
Пак бахну мамузами коња, отрча испод града, згоди на јаму, паде сунаврат: с коњем заједно погибе. У том доби пак на подне попе им се хоџа на високо дрво дову викати да