Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Свакад ћемо моћи видети сваки турски буљук. — Да седнемо мало — рече Латковић. — Неће згорег бити да се мало поразговоримо о свему што нам ваља чинити.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
кол’ко за један добар опанак«, вели јој Нића. »Не шкоди ако бидне и више... Ако штогођ и претекне; није згорег да увек има у кући пржене кожурице... А требаће и через мишева; накотила се погâн нос да одгризе...
« — Ај! — запита јачим гласом оне унутри, — ’оћемо л’ мало да одморимо сироте коње? — Па, не би згорег било! — одговори му поп Спира, жељан да мало побегне од силних свакојаких мисли које су га опхрвале онако седећег у
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Но, с чим да шпекулирам? — Ма с чим. Хоћеш ли са вином? Видиш сад како је добра цена у Ђуру и Пожуну. Не би згорег било две-три лађе однети. — Нећу, вино се пије и увек га је мање, тешко се пази на њега.
— Та како сам да идем? — Кад би ти пошао, ишао би и Јова Кречар. — Не би згорег било, онда би’ и ја ишао. — Па и сам би’ ишао.
— Да видиш, то не би згорег било, ту је лепа цена у свој околини, само је далеко доносити. — А откуд би сад најбоље било?
Да видиш како то радо једу! Смеју се обадвојица. — Додуше, кад би се то тако могло из’ранити, не би згорег било; ал’ како ћеш толике крмке ранити?
— Даје покрај ње педест хиљада. — Шта ми је новац, ја девојку тражим! — Није згорег и новац! — Па је л’ ти се допада? — Мени се допада. Хоћете да је узмем?
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Некад га западне и државни коњ, па официрско седло, нова цирада, ашов, болнички кревет, очувана кибла, а није згорег смотати и неки карабин с фишеклијама, злу не требало. — Шта ћеш, заувар је човјеку сиромаху да му и муха у нос улети.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Далеко је до зоре. Ха, није им толико до точка. „Мртва ствар!“ — лако ће са њим, већ уз пут, онако узгред, није згорег да понесу и нешто живо. Већ им дојади она пуста мамаљуга. — Пст! — узвикну један и сви застадоше.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
стари људи, доста су се и наживели; а војници, разуме се само по себи, и треба да се навикну на муке и невоље, па није згорег да и глад јуначки трпе; лиферантима, предузимачима и сваком другом добром грађанину срећне Страдије лако је рећи да
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
А не би, вели, згорег било кад би у малом суду и једно И Друго рекô: „Добар дан, главати и велевлажни господини!“ и додô: „Слуга сам
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
Зато неће бити згорег — чак писац мисли да је то неопходно потребно — да у неколико потеза оцрта тога Манулаћа, који је ушао у комбинацију,