Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Он је карактер!... Он је!... — Па да није и ова депеша од њега?... — прекиде ми реч г. пензионар и већ хтеде зграбити наш швајцарски сир, али мој другар беше хитрији, укол’ко беше и гладнији, те са сиром па у уста.
Црњански, Милош - Сеобе 2
да пије, али је, у исти мах – иако се и он смешкао – ценио, и бирао место, где ће, Вишњевског, ако затреба, муњевито, зграбити за гушу. Вишњевски га је, међутим, посматрао, доброћудно, и пунио му чашу.
А Павле је шкргутао зубима, при самој помисли, да сретне Вишњевског, а да га неће моћи зграбити за гушу. Кад је госпожа Јулијана, у друштву Петровом, једног дана, изненада, дошла, у посету, весела и насмејана.
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
Придржи ти само земљу да се толико не љуља — рече пијани чича Тришо крчмару — а ја ћу се зачас попети на дрво и њега зграбити. Тек што је чича закорачио на прву грану, он се раздера: — Шта је ово, побратиме?
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
„Е па сад, кад сам је сторњао”, (Рече, у себи, орао) „Поново ћу је зграбити Доле, у шумској забити!” И нагло, у ковитлац, Спусти се као хитац На падину травног предела (А змија је, над
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
И да тко је таки велики људски душман да зактева сав тај обшти ганилук само себи зграбити? Ето, сунце свима једнако сија, киша једнако служи бољаром и богаљем, дни и ноћи свим су с променом општи.