Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Оне са великим очима и без носа. Пекинезере, ах да! - Ово је згодитак број један, Рашида! - зграбих је око струка и завртех на стази између гробова. - Сада можемо без бриге на играњац. Мој стари ће сутра платити карте!
Кад сви полежу отићи ћу да је видим, и видећу је, па ма морао газити и по ђавољим роговима! - зграбих прстима једног котрљана и здробих га.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Неће напред, неће ни натраг, Узјогуњена као ждребе. Можда се опире због нечистоће? У реду, рекох. Зграбих метлу, Очистих под. На сто: цвеће, воће. Отворих прозор небу, светлу.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
овде имате два различита списа, у овом већем набројана су дела Герардова, а у овом мањем, дела осталих преводилаца“. Зграбих већи од тих двају списака.
костура била је већ скоро сасвим разголићена, само је у њеној средини висило још једно парче раздробљеног гипса. Зграбих га својим прстима и отстраних га врло вешто. Пред нама се указа она нарочита кост која је несумњив критеријум торбара.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
— Зашто ми се не повериш? — Па, ево — рече он — прво: отац ми је обешен. — Јадни Никола — крикнух изненађен и зграбих га за руку. — Шта ми кажеш? — Јесте, још у мају прошле године. Има више од године дана.
— Живио, побратиме! — и ја зграбих за узде. Он ме спази, скочи хитро на земљу па се срдачно изљубисмо, док је свет око нас брисао очи тронут нашим
И не знајући више шта чиним ја страсно прошаптах. — Снајкице!... Ох, снајкице! Па је бесно зграбих око паса. И док се она сва упијала у мене, ја сам је гризао у оној безумној грозници страсти која — — — — — — — — —.
Као махнит ја поскочих са столице и зграбих револвер који је лежао на столу. Срце ми тако снажно залупа да ме заболи, ум ми се помрачи, а глава занесе, кад
Ја то морам спречити по сваку цену. Више се није имало шта говорити и ја зграбих дизгине и бич из руку кочијаша па стадох бесно шибати коње.
Онда пођох да силом отргнем оно плетиво, но она брзо одмаче руку, те уместо плетива ја зграбих за њене груди тврде као камен, и упола раскопчане.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
једна Хомјакова песма почиње се ту са: ,ја видјел сон’ етц. — — — и ја то одмах зграбих као подесан мото за своју већ готову песму. — То вам је цела историја.